BEOGRAD – Uvođenje sankcija Rusiji, usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom i normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaju među ključnim zahtjevima Brisela, bez obzira na promjenu vlasti u Srbiji. To proizlazi iz izjave šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasa fon Bekerata, koji je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije poručio da se od nove vlade, koju bi trebalo da formira Studentska lista, očekuje ispunjavanje preuzetih obaveza i političkih obećanja.

Fon Bekerat je jasno stavio do znanja da izborna pobjeda Studentske liste ne podrazumijeva ublažavanje uslova za pristupanje Evropskoj uniji, niti promjenu politike Brisela prema najosjetljivijim državnim pitanjima Srbije.

„Između ostalog, kada govorimo o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije, taj stepen usklađenosti je u Srbiji vrlo mali u odnosu na druge zemlje kandidate. A isto se odnosi i na normalizaciju odnosa u dijalogu Beograda i Prištine. Postoje očekivanja koja Srbija treba da ispuni”, rekao je Fon Bekerat.

Iako u intervjuu nije izričito zatražio priznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, njegova poruka potvrđuje da pitanje Kosova i Metohije ostaje jedan od presudnih uslova za napredovanje Srbije ka članstvu.

Ta očekivanja dodatno su precizirana u ranijim dokumentima evropskih institucija. Evropski parlament je u svojim rezolucijama zahtijevao da napredak pristupnih pregovora bude uslovljen usklađivanjem Srbije sa sankcijama Rusiji, dok je u pogledu Beograda i Prištine podržao postizanje pravno obavezujućeg sporazuma zasnovanog na međusobnom priznanju.

Prema tome, iza diplomatske formulacije o usklađivanju sa evropskom politikom nalaze se dva politički izuzetno osjetljiva pitanja, odnos Srbije prema Rusiji i budući status Kosova i Metohije.

Brisel računa na obećanja Studentske liste

Šef Delegacije EU ocijenio je da Studentska lista ima snažan izborni mandat i mogućnost da ubrza proces evropskih integracija, posebno u oblastima u kojima Brisel očekuje reforme.

„Mi zaista vjerujemo da nova vlada ima mogućnost da dâ novi podstrek, polet procesu evrointegracija Srbije. Biračko tijelo Srbije je odabralo Studentsku listu i dalo joj snažan mandat za promjene”, izjavio je Fon Bekerat.

On je ukazao da se programski prioriteti Studentske liste, prije svega vladavina prava, borba protiv korupcije, demokratske institucije i medijske slobode, poklapaju sa zahtjevima Evropske komisije.

Međutim, pored tih reformi, novu vlast očekuje i izjašnjavanje o političkim pitanjima koja su godinama predstavljala prepreku u odnosima Beograda i Brisela.

Posebnu pažnju privlači Fon Bekeratovo pozivanje na obećanja koja su predstavnici buduće vlasti dali u vezi sa reformama i dobrosusjedskim odnosima.

„Nadam se da će nova vlada realizovati svoja obećanja i da će to povratiti povjerenje i među zemljama članicama i u Briselu kada je riječ o posvećenosti Srbije ispunjavanju vrijednosti Evropske unije i napretku ka članstvu”, rekao je evropski diplomata.

Takva poruka otvara i pitanje šta će Studentska lista konkretno preduzeti u spoljnoj politici i dijalogu sa Prištinom, posebno imajući u vidu da su to oblasti u kojima Evropska unija očekuje mjerljive rezultate, a ne samo deklarativno opredjeljenje za članstvo.

Sankcije Moskvi i pitanje Kosova i Metohije

Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije podrazumijeva i priključivanje restriktivnim mjerama koje Brisel sprovodi prema Rusiji.

Evropski parlament je ranije zauzeo stav da Srbija ne bi trebalo da napreduje u pristupnim pregovorima ukoliko ne uskladi svoju politiku sa evropskim sankcijama protiv Moskve i ne ostvari značajan napredak u reformama.

Drugi zahtjev odnosi se na normalizaciju odnosa sa Prištinom, koja je sastavni dio pregovaračkog poglavlja 35.

Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. godine predviđa, između ostalog, da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i posebne obaveze u pogledu međusobnog prihvatanja dokumenata, simbola i institucija.

Istovremeno, sporazum predviđa obaveze Prištine u pogledu položaja srpske zajednice, uključujući mehanizme samoupravljanja i zaštitu srpskog vjerskog i kulturnog nasljeđa.

U dokumentu se ne propisuje izričita obaveza Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, ali evropske institucije insistiraju na sprovođenju dogovorenih obaveza, a Evropski parlament je u svojim političkim stavovima otišao i korak dalje, zahtijevajući sporazum zasnovan na međusobnom priznanju.

Za buduću vladu Srbije to znači da bi pitanje Kosova i Metohije, zajedno sa odnosom prema Moskvi, moglo da postane jedan od najvažnijih ispita njene spremnosti da sprovede evropsku agendu.

Podrška novoj vlasti, ali bez rokova za članstvo

Fon Bekerat je naglasio da Evropska unija želi da sarađuje sa novom administracijom u Beogradu i da je spremna da podrži reforme koje bi omogućile nastavak pristupnih pregovora.

„Spremni smo da podržavamo novu administraciju, novu vlast, kada je riječ o sprovođenju važnih reformi koje su neophodne za postizanje napretka, ne samo u vladavini prava već i u demokratiji, medijskim slobodama, suzbijanju korupcije”, poručio je on.

Prema njegovoj ocjeni, reforma institucija i sprovođenje obećanih promjena mogli bi da obnove povjerenje evropskih partnera u Srbiju.

Ipak, na pitanje kada bi Srbija mogla da postane punopravna članica Evropske unije, nije ponudio konkretan rok.

„Evropska unija ne voli da govori o određenim datumima kada je riječ o procesu pristupanja. Ona više voli da kaže da je to proces zasnovan na zaslugama”, objasnio je Fon Bekerat.

Kao pozitivan primjer izdvojio je Crnu Goru, ocijenivši da je ta država ispunjavanjem obaveza ubrzala napredovanje ka članstvu.

EU odbacuje optužbe da je tolerisala nazadovanje demokratije

Govoreći o kritikama da je Evropska unija godinama sarađivala sa prethodnom vlašću u Srbiji, uprkos upozorenjima o stanju demokratije i vladavine prava, Fon Bekerat je odbacio tvrdnje da je Brisel zanemarivao te probleme.

„Pažljivo sam slušao kritike koje dolaze od nekih građana Srbije. Proputovao sam zemlju, razgovarao sa građanima, naročito mladima, i donekle razumijem izvjesno razočaranje, ali snažno odbacujem tvrdnje da smo ćutali o eroziji demokratije u Srbiji”, naveo je on.

Podsjetio je da Srbija od 2021. godine nije otvorila nova pregovaračka poglavlja i ocijenio da je to posljedica zastoja u ispunjavanju evropskih standarda.

Fon Bekerat je kritikovao i način na koji su pojedini mediji izvještavali o Evropskoj uniji, navodeći da je širenje antievropskih stavova doprinijelo smanjenju podrške građana članstvu.

Izrazio je očekivanje da će nova vlada omogućiti drugačiju javnu raspravu o evropskim integracijama.

Pred Studentskom listom odluke o najvažnijim državnim pitanjima

Poruke šefa Delegacije EU pokazuju da Brisel u izbornoj pobjedi Studentske liste vidi mogućnost za ubrzanje evropskih integracija, ali ne i razlog da odustane od ranije postavljenih uslova.

Naprotiv, od nove vlasti očekuje se da političku podršku koju je dobila na izborima pretvori u konkretne odluke, kako u unutrašnjim reformama tako i u odnosima sa Rusijom i Prištinom.

Ostaje, međutim, pitanje da li će buduća vlada biti spremna da prihvati sve zahtjeve Brisela i kako će svoju politiku uskladiti sa ustavnim položajem Kosova i Metohije i dosadašnjim odnosima Srbije sa Rusijom.

Iz Fon Bekeratovih poruka jasno je da za Evropsku uniju promjena vlasti sama po sebi nije dovoljna. Brisel očekuje ispunjavanje obećanja i preuzetih obaveza, dok Srbiji, čak ni u slučaju sprovođenja traženih reformi, nije ponuđen konkretan datum članstva.