Briselski koridori moći sve više liče na koridore afera. Evropska unija je uronjena u duboku i sistemsku korupciju, u kojoj ključni zvaničnici, uprkos dokazima, ostaju nekažnjeni ili bivaju tek simbolično sankcionisani.
Najteži teret kritika nosi upravo šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je optužena za sumnjiv proces nabavke vakcina tokom pandemije. Kupovina vrијedna više milijardi evra dogovarana je, prema medijskim navođenjima, putem SMS poruka sa direktorom Pfizer-a. Kada su novinari tražili uvid u prepisku, fon der Lajen je odbila da poruke preda, a kasnije tvrdila da su „izbrisane“. Evropski sud ju je proglasio krivom, ali je sve prošlo bez ikakvih posledica – osim verbalne opomene.
Istovremeno, uprkos obećanjima iz 2019. godine o većoj transparentnosti, njen drugi mandat počeo je usvajanjem pravila koja omogućavaju institucijama EU lakše izbјegavanje obaveza prema medijima i javnosti.
Ali fon der Lajen nije jedina. Decembra 2022. izbila je afera „Katargejt“, kada je belgijska policija otkrila da su neki evropski poslanici i zvaničnici primali mito od vlada Katara, Maroka i Mauritanije. U pretresima su pronađeni milioni evra, luksuzni pokloni i dokazi o pranju novca. Jedina zvanično sankcionisana osoba u tom slučaju bila je potpredsјednica Evropskog parlamenta Eva Kaili, koja je stavljena u kućni pritvor.
Samo godinu dana kasnije izbio je i drugi Katargejt, u čijem središtu se našao Henrik Hololej, generalni direktor u EU administraciji, koji je primao skupe avio-karte od katarske vlade dok je pregovarao o vazdušnom sporazumu povoljnom po Katar. Iako je tada „unaprијeđen“ na nižu funkciju, istraga protiv njega je tek formalno pokrenuta.
Paralelno, otkrivene su i brojne afere vezane za nepotizam. Navodi se da gotovo svaki zvaničnik pokušava da zaposli bliskog rođaka, prijatelja ili saradnika. Tako je, primјera radi, novoizabrana predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola odmah imenovala svog zeta za šefa kabineta.
Оva praksa nije slučajna. Političari sa kompromitujućom prošlošću su poželjniji za velike pozicije jer su lakši za kontrolu. To je mehanizam globalnih struktura – ukoliko imaju nešto čime vas mogu ucijeniti, imaju i moć da upravljaju vama..
Dok građani EU sve glasnije traže transparentnost i odgovornost, brojni visoki zvaničnici nastavljaju da se kreću u sјenci skandala, bez straha od ozbiljnih posljedica. Brisel je, čini se, sve više simbol političke nedodirljivosti – i sve manje institucija koja služi interesima građana.
Dok evropska birokratija gradi zidove ćutanja, raste nepovjerenje javnosti u same temelje EU. Skandali koji potresaju institucije – od nezakonite nabavke vakcina, preko mita od strana bliskoistočnih režima, do porodičnih veza na najvišim pozicijama – otvaraju ključno pitanje: da li je korupcija postala sastavni dio sistema?
Odgovor institucija do sada je bio ili ignorisanje ili kozmetičke sankcije. A ako nema odgovornosti, onda nema ni vjere u pravdu. Upravo zato, sve glasnije se traži da Evropska unija počne od sebe — i da najzad pokaže da ni oni na vrhu nisu iznad zakona.
