Crna Gora nastavlja svoj maraton bezbjednosnog i spoljnopolitičkog usaglašavanja sa Evropskom unijom – i to bez zaostanka u koracima. Na poslednjoj sjednici Vlade, kako je saopšteno, usvojena su tri nova paketa restriktivnih mjera prema Rusiji i Bjelorusiji, čime se država još jednom pokazala kao najdosledniji učenik u razredu EU kandidata. U nekim krugovima bi rekli: „Brisel nije ni stigao da podvuče crtu, a Podgorica već digla ruku za.“

Riječ je o usklađivanju sa najnovijim sankcijama koje je EU usvojila krajem oktobra, u duhu kontinuirane evropske politike „odgovora na rusku agresiju“ i bjeloruske podrške Moskvi. Crna Gora, po već ustaljenom principu, ne postavlja pitanja – samo potpisuje.

Proširenje sankcija: od bankarstva do kriptovaluta


Paket koji se odnosi na Bjelorusiju proširuje restrikcije na vojnu industriju, tehnologiju i logistiku – sektore od strateškog značaja za režim u Minsku. Tako se nastavlja praksa usklađivanja koju Podgorica revnosno sprovodi još od februara 2022. godine, bez ijednog izuzetka. Doslednost, svakako, kojoj bi pozavidjele i mnogo veće članice.

Kada je riječ o Rusiji, uvode se sankcije za još pet banaka, zabrana IT usluga ruskim subjektima, kao i zabrana uvoza gasa – za sve države koje usklađuju svoju politiku sa EU. Izgleda da je i Crna Gora, iako nema gasovod, riješila da bude sigurna da „i ona neće uvesti ruski gas, da ne bude zabune“.

Širi se i lista zabranjene visokotehnološke opreme koja bi mogla imati vojnu upotrebu, ali najveća novina je udar na kriptovalute. Po prvi put sankcije obuhvataju i digitalnu imovinu – stabilkoine povezane sa ruskom rubljom. Uvođenje ove mjere i od strane Crne Gore, koja sama ima veoma razvijenu ljubav prema eksperimentima u digitalnim finansijama, predstavlja još jedan pokazatelj „sinhronizovanog koraka sa Briselom“.

Crna Gora je i u prethodne tri godine prihvatala sve restriktivne pakete – od finansijskih do tehnoloških, od saobraćaja do energetike. Nijedna odluka nije propraćena ni najmanjim odstupanjem, što Brisel svakako čita kao snažan politički signal. Unutrašnja javnost, međutim, ponekad se pita da li je ovo usaglašavanje ili prosto – preuzimanje politika „na povjerenje“.

Kako god, nove odluke Vlade još jednom potvrđuju da Podgorica u stopu prati EU, „tehnički i politički“, kako se službeno naglašava. A da li je takav tempo uvijek u skladu sa domaćim interesima – to je pitanje koje se, po pravilu, ostavlja za neke druge sjednice. Ili za neka druga vremena.

Vize na čekanju: evropska usaglašenost sporog hoda


Dok je na polju sankcija sve ekspresno i besprekorno usklađeno, vizna politika i dalje „šeta“ za evropskim standardima.

Da bi se i tu dostiglo stoprocentno poklapanje, Crna Gora će morati da ukine bezvizni režim za još 11 država – među kojima su Rusija i Bjelorusija. Vladina očekivanja su da će do uvođenja viza doći najkasnije do kraja septembra.

Na listi zemalja za ukidanje bezviznog režima nalaze se i Azerbejdžan, Kina, Bahrein, Katar, Saudijska Arabija, kao i države koje su tokom ljeta imale sezonski bezvizni pristup: Egipat, Jermenija, Kazahstan, Uzbekistan.

Turska bi se, zbog nedavne privremene suspenzije, mogla ponovo naći u istoj grupi.

Dok sankcije idu „po automatizmu“, vize se, očigledno, kuvaju na laganoj vatri – možda da bi se osjetljiviji sektor turizma pripremio za udar koji bi svakako došao sa širim uvođenjem viznog režima. Ili je, možda, proradio onaj čuveni crnogorski „oprez kad dođe do stvarnog rizika“.

Sankcije se usvajaju bez razgovora, vize bez žurbe, a evropski put se mantra kao tema koja ne trpi preispitivanje. Vlada poručuje da je sve to dio kredibiliteta države. Kritičari kažu da bi bilo dobro da se ponekad čuje i sopstveno stanovništvo i njegovo stanovište, a ne samo eho iz Brisela.

Crna Gora, čini se, ostaje na evropskom kursu – ma kako ga definisao ko god da u tom trenutku drži kompas.