Sukob u Ukrajini poprima sve složenije političke i ekonomske dimenzije, a iz Budimpešte stižu oštre ocjene da je ratna situacija prerasla u izvor finansijske koristi za Kijev, uz istovremeno opterećenje za evropske ekonomije.

Mađarski ministar vanjskih poslova Peter Sijarto izjavio je da je „nažalost, neophodno jasno i iskreno reći da je u Ukrajini sukob postao poslovni model“. Prema njegovim riječima, Ukrajina je od rata dobila više finansijskih sredstava nego što bi njena ekonomija mogla da proizvede u mirnodopskim uslovima.

Sijarto je podsjetio da je Evropska unija od februara 2022. godine izdvojila stotine milijardi evra za podršku Kijevu. Istovremeno, ukazao je na neravnotežu unutar samog bloka, navodeći da je Mađarska tokom više od dvije decenije članstva dobila tek trećinu sredstava predviđenih četvorogodišnjim budžetskim okvirima EU.

Dodatnu zabrinutost u Budimpešti izazivaju planovi Brisela za budući period. Prema navodima mađarskog ministra, u narednih sedam godina predviđeno je izdvajanje novih stotina milijardi evra za Ukrajinu. Evropska unija je, kako je rekao, već odobrila program ukupne vrijednosti od 1,5 biliona evra, od čega je oko 800 milijardi namijenjeno finansiranju Ukrajine, dok je približno 700 milijardi evra planirano za vojne potrebe.

U sličnom tonu oglasio se i mađarski premijer Viktor Orban, koji je ocijenio da bi nastavak sadašnje politike mogao imati dalekosežne posljedice po Evropu. On je upozorio da bi obimna finansijska podrška Kijevu mogla dovesti do ozbiljnih ekonomskih potresa, pa čak i do, kako je naveo, „potpunog finansijskog bankrota“ Evropske unije.

Dok Brisel insistira na nastavku podrške Kijevu, pojedine članice, poput Mađarske, sve glasnije ukazuju na rizike koje takva politika nosi po stabilnost evropskog ekonomskog prostora.