SOFIJA – Bugarska neće izdvajati nova finansijska sredstva za vojnu podršku Ukrajini niti će dozvoliti slanje svojih vojnika na ukrajinsku teritoriju, potvrdio je premijer Rumen Radev, koji smatra da se okončanje sukoba ne može postići vojnim sredstvima, već pregovorima i diplomatskim rješenjem.

Radev je, uoči neformalnog sastanka Evropskog savjeta u Dablinu 13. novembra, izjavio da Bugarska ostaje pri odluci da ne učestvuje u novim mehanizmima finansiranja vojne pomoći Kijevu. Kao jedan od razloga naveo je teško stanje javnih finansija i obavezu vlade da ograniči budžetski deficit, ali je naglasio da Sofija neće sprečavati druge članice Evropske unije da izdvajaju sredstva za Ukrajinu.

„Ko god odluči da pomaže i ulaže finansijska sredstva u šta god želi, neka to učini. Mi u ovoj situaciji nikoga ne blokiramo”, poručio je bugarski premijer.

Bugarski premijer je 10. novembra, poslije sastanka sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Varni, potvrdio da Bugarska neće učestvovati u obezbjeđivanju dodatnih 70 milijardi evra za Ukrajinu. Riječ je o sredstvima koja bi trebalo da pomognu pokrivanje očekivanog finansijskog nedostatka Kijeva tokom 2027. godine.

Radev je još 20. oktobra podsjetio da je Evropska unija ranije odlučila da Ukrajini obezbijedi zajam od 90 milijardi evra, uz garancije Unije, postavljajući pitanje opravdanosti novih finansijskih zahtjeva u uslovima sve većih ekonomskih problema evropskih država.

„Kako vam to izgleda u kontekstu svega što se dešava u Evropi? Bugarska ne može da učestvuje u tih 70 milijardi evra”, izjavio je tada Radev.

Sofija odbila zahtjev Berlina

Pitanje novog finansiranja Ukrajine dodatno je otvoreno nakon što je njemački kancelar Fridrih Merc zatražio da Bugarska, Mađarska, Slovačka i Češka prihvate učešće u obezbjeđivanju dodatnih sredstava za Kijev.

Na Mercovu inicijativu, prema izvještaju Bugarskog nacionalnog radija, negativno su već odgovorili premijeri Slovačke i Češke, dok je Radev potvrdio da ni Sofija neće prihvatiti nove finansijske obaveze.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, govoreći poslije sastanka sa Radevom, naglasila je da Evropska unija nastavlja da podržava Ukrajinu i da odgovornost za okončanje rata leži na Rusiji.

„Ako Rusija odustane od svojih agresivnih dejstava, rat će se završiti”, poručila je fon der Lajen.

Bugarski premijer je, međutim, ukazao na to da evropske države moraju da vode računa o sopstvenoj ekonomskoj stabilnosti i posljedicama dugotrajnog sukoba.

Prema njegovoj ocjeni, rat u Ukrajini iscrpljuje evropske ekonomije, produbljuje socijalne tenzije i podstiče političku nestabilnost. Upozorio je da nastavak takve politike smanjuje mogućnosti država da rješavaju probleme sopstvenih građana.

Radev: Ne prihvatam mir koji se nameće silom

Objašnjavajući stav bugarske vlade, Radev je naglasio da povećavanje isporuka naoružanja nije put ka trajnom miru.

„Ne prihvatam nametanje mira sa pozicije sile. Još prije godinu i po dana upozorio sam da će to voditi samo većem broju žrtava, većim razaranjima i daljoj eskalaciji sukoba, što više nije rizik samo za Evropu, već za čitav svijet”, izjavio je bugarski premijer.

On je podsjetio i na raniju odluku svoje vlade da obustavi isporuke naoružanja i municije iz rezervi bugarske armije Ukrajini.

„Imamo jasan stav da više ne isporučujemo oružje i municiju iz skladišta bugarske vojske. To sam jasno saopštio kada je naša vlada stupila na dužnost”, naglasio je Radev.

Odluka o prekidu isporuka donesena je u junu, kada je bugarski premijer ocijenio da je njegova zemlja već pružila značajnu vojnu pomoć Ukrajini i da nastavlja da trpi socijalne i ekonomske posljedice rata.

„Već smo dali dovoljno. Uvjereni smo da se mirno rješenje neće postići vojnim sredstvima. Zato ponovo pozivamo na sveobuhvatan i realističan pristup ovom sukobu i traženje diplomatskog rješenja”, poručio je tada Radev.

Ipak, bugarska vlada nije zabranila komercijalnu prodaju naoružanja koje proizvode domaća preduzeća vojne industrije. Radev je naveo da se takav izvoz postepeno smanjuje zbog promjena u načinu vođenja rata i sve šire upotrebe bespilotnih letjelica.

Bugarska neće slati vojnike u Ukrajinu

Radev je odbacio i mogućnost da Bugarska pristupi takozvanoj koaliciji voljnih, koju predvode pojedine evropske države radi organizovanja dodatne vojne podrške Ukrajini.

Prema njegovim riječima, Sofija ne može da prihvati planove koji podrazumijevaju pripremu vojnih formacija za eventualno raspoređivanje na ukrajinskoj teritoriji.

„Ne možemo da prihvatimo težnju te koalicije da formira vojne jedinice koje se pripremaju i već sprovode obuku za slanje u Ukrajinu. Imamo jasnu odluku bugarskog parlamenta da naši vojnici neće učestvovati u takvim misijama. Moj stav ostaje nepromijenjen”, naglasio je Radev.

Bugarski premijer je podsjetio da njegova zemlja učestvuje u zajedničkom odlučivanju u okviru Evropske unije i NATO-a, ocjenjujući da formiranje dodatnih vojnopolitičkih grupa može da naruši jedinstvo postojećih saveza.

Sličan stav ranije je iznio i ministar odbrane Dimitar Stojanov, koji je u junu saopštio da Bugarska ne planira nove isporuke naoružanja ukrajinskoj vojsci.

Stojanov je ocijenio da se sukob ne može riješiti na bojnom polju i da je neophodno započeti pregovore o miru koji bi bio prihvatljiv za obje strane.

Prema podacima koje je ministar iznio početkom novembra, Bugarska je od 2022. do oktobra 2026. godine dobila više od 245 miliona evra nadoknade za vojnu i vojnotehničku pomoć ranije isporučenu Ukrajini.

Bugarska traži da se podrže pregovori u Abu Dabiju

Na sastanku u Dablinu Radev je zatražio i da evropski lideri u svojim zajedničkim dokumentima jasnije podrže diplomatske napore za okončanje rata u Ukrajini.

On je saopštio da je Bugarska podržala francusku inicijativu o osnovnim principima evropske bezbjednosti, ali da je izrazila rezerve prema uvodnom dijelu deklaracije.

Prema njegovim riječima, iz ranijih verzija dokumenta izostavljena je formulacija kojom se podržavaju mirovni pregovori u Abu Dabiju.

„Insistiramo da takav tekst postoji. Ne smijemo ni na koji način sužavati prostor za dijalog, niti mogućnosti za pronalaženje mirnih rješenja”, poručio je Radev.

Posebno je ukazao na ulogu Sjedinjenih Američkih Država, ocjenjujući da Vašington raspolaže političkim i diplomatskim instrumentima kojima može da podstakne obje strane da nastave pregovore.

„Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno poluga da to učine i vidimo da je kretanje u tom pravcu već počelo”, izjavio je bugarski premijer.

Istovremeno je naglasio da Bugarska ne odustaje od humanitarne podrške Ukrajini, posebno u oblastima energetike, zdravstva i pomoći civilnom stanovništvu.

Sofija, kako je naveo, nastavlja da obezbjeđuje električnu energiju, učestvuje u obnovi ukrajinske energetske i željezničke infrastrukture i pruža pomoć hiljadama ukrajinskih porodica koje borave u Bugarskoj.

Radev je posebno naglasio položaj bugarske zajednice u Ukrajini, ističući da je obaveza njegove vlade da njenim pripadnicima pomogne da obezbijede pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, struji i grijanju.

Bugarska je, prema njegovim riječima, spremna da razmotri mehanizme kojima bi se garantovalo da eventualna finansijska pomoć bude usmjerena isključivo na humanitarne potrebe, a ne na nabavku oružja.

Takvim pristupom vlada u Sofiji nastoji da razdvoji humanitarnu podršku Ukrajini od novih vojnih i finansijskih obaveza, ostajući pri stavu da okončanje rata mora biti rezultat diplomatskog dogovora, a ne nastavka vojne eskalacije.