BRISEL – U Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa koja bi, ukoliko prođe sve institucionalne korake, mogla da dovede do brisanja Evropske alijanse ljevice (ELA) iz registra evropskih političkih partija i gubitka finansiranja iz budžeta Evropske unije, a neposredan povod su optužbe da je francuska „Nepokorena Francuska“ učestvovala u organizovanju protesta i blokada u školama, od kojih su neki prerasli u nasilje.

Kako piše „Politiko“, potpredsjednik poslaničke grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) Čarli Vajmers počeo je da prikuplja potpise kako bi Evropski parlament glasao o zahtjevu da nadležno evropsko tijelo ispita da li Evropska alijansa ljevice poštuje osnovne vrijednosti Evropske unije.

Ukoliko procedura bude pokrenuta i nadležni organ utvrdi kršenje pravila, krajnji ishod mogao bi da bude deregistracija ELA i gubitak prava na sredstva iz evropskog budžeta, što „Politiko“ opisuje kao mjeru koja bi praktično imala efekat političke zabrane te evropske partijske organizacije. U ELA su, između ostalih, španski Podemos, danski Enhedslisten, italijanska Ljevica i portugalski Bloko de Eskerda.

Optužbe zbog protesta u školama

Inicijativa je uslijedila nakon što je kabinet francuskog premijera Sebastijena Lekornija optužio „Nepokorenu Francusku“ (LFI), koja je članica Evropske alijanse ljevice, da je organizovala proteste i blokade u školama. Neki od tih protesta, prema navodima francuskih vlasti, prerasli su u nasilne incidente. LFI te tvrdnje odbacuje.

Vajmers je poručio da Evropski parlament zbog toga treba da reaguje i da se utvrdi da li ELA i dalje ispunjava uslove koji važe za evropske političke partije.

Da bi se pitanje našlo pred poslanicima, Vajmers do 16. oktobra treba da obezbijedi 180 potpisa poslanika iz najmanje tri političke grupe. Prema dostupnim informacijama, glasanje bi moglo da bude održano na plenarnoj sjednici 19. oktobra. Za nastavak postupka biće važna i pozicija Evropske narodne partije, dok kabinet njenog lidera Manfreda Vebera zasad nije želio da se izjasni.

ELA odbacuje optužbe

Iz Evropske alijanse ljevice uzvraćaju da podrška učenicima i mladima koji traže bolje uslove obrazovanja sama po sebi ne predstavlja kršenje evropskih vrijednosti.

Kopredsjednica ELA Katarina Martins optužila je ECR da zloupotrebljava evropske procedure i poručila da solidarnost sa mladima koji zahtijevaju bolje obrazovanje ne može biti osnov za sankcionisanje političke organizacije.

Slučaj je, međutim, otvorio širu političku raspravu u Francuskoj. Lider Republikanaca Bruno Retajo izjavio je da se poslije nereda postavilo i pitanje zabrane „Nepokorene Francuske“, optužujući tu stranku da pokazuje sklonost ka političkom nasilju.

Poređenje sa Srbijom

U srpskom političkom kontekstu ovaj slučaj će nesumnjivo biti poređen sa raspravama o studentskim protestima, blokadama škola i fakulteta i ulozi političkih aktera u njima.

Činjenica je, međutim, da se u institucijama EU sada raspravlja o tome da li organizovanje školskih protesta koji prerastaju u nasilje može da predstavlja osnov za ispitivanje statusa jedne evropske političke organizacije – i to sve do mogućeg brisanja iz registra i ukidanja evropskog finansiranja.