LONDON – Srbiju posle parlamentarnih izbora 25. oktobra očekuje period u kojem bi na jednoj strani mogla da se nađe ideološki razjedinjena i nestabilna vlast, a na drugoj disciplinovana i ujedinjena opozicija predvođena Aleksandrom Vučićem, ocenio je poznati novinar i politički analitičar Kapil Komiredi u intervjuu za radio „Monokl”.

Komiredi smatra da izborna pobeda Studentske liste ne predstavlja garanciju njene sposobnosti da upravlja državom, dok rezultat koji je Vučićeva lista ostvarila posle 14 godina na vlasti pokazuje da dosadašnji vladajući politički blok i dalje raspolaže značajnom podrškom građana.

Prema njegovoj oceni, upravo bi unutrašnje protivrečnosti pobedničkog pokreta, u kombinaciji sa pokušajima političkog obračuna sa poraženom stranom, mogle da otvore prostor za relativno brz povratak Vučića.

„Imaćete haotičnu vladu i disciplinovanu, ujedinjenu opoziciju”, ocenio je Komiredi, ukazujući na to da je Vučićeva stranka, uprkos dugogodišnjem obavljanju vlasti, osvojila približno 40 odsto glasova.

Pobeda na izborima nije isto što i sposobnost upravljanja državom

Odgovarajući na pitanje ko će zapravo upravljati Srbijom, s obzirom na to da se Studentska lista tokom političke borbe predstavljala kao decentralizovan i organizaciono prilično neodređen pokret, Komiredi je izrazio ozbiljnu skepsu prema njenoj sposobnosti da uspostavi funkcionalnu vlast.

Ukazao je da je reč o izuzetno širokoj političkoj grupaciji, u kojoj su okupljeni ljudi čija se ideološka i spoljnopolitička uverenja u pojedinim pitanjima suštinski razlikuju.

Prema njegovim rečima, unutar iste liste nalaze se snažni simpatizeri Rusije, ljudi sa izrazito negativnim stavovima prema Albancima, ali i politički liberali, zbog čega će usaglašavanje odluka predstavljati veliki izazov.

Svaka odluka koja bude zadovoljila jedan deo tog pokreta mogla bi, upozorava Komiredi, istovremeno da otuđi njegov drugi deo.

On je naglasio da je Studentska lista bila izuzetno efikasna u političkom organizovanju protiv dotadašnje vlasti i njenom izbornom poražavanju, ali da je sposobnost rušenja vlasti nešto sasvim drugo od sposobnosti da se njene institucije vode.

U tom kontekstu, Komiredi je podsetio na političko iskustvo Indije i pad Indire Gandi, ukazujući na sličnosti između tadašnje široke opozicione koalicije i današnjeg pobedničkog pokreta u Srbiji.

Indijski primer kao upozorenje novoj vlasti

Govoreći o indijskom iskustvu, Komiredi je podsetio na pokret koji je uspeo da svrgne Indiru Gandi, a u kojem su zajedno delovali levičari, industrijalci i desničari, ujedinjeni pre svega protiv zajedničkog političkog protivnika.

Iako su uspeli da osvoje vlast, njihove međusobne razlike ubrzo su došle do izražaja, pa se koalicija raspala nakon približno tri godine, jer njeni učesnici nisu uspevali da obezbede stabilno upravljanje zemljom.

Komiredi je ukazao i na to da su značajan deo političke energije usmeravali na progon Indire Gandi, umesto na rešavanje problema zbog kojih su dobili poverenje birača.

Smatra da bi sličan obrazac mogao da se ponovi i u Srbiji.

Prema njegovoj oceni, u delu nove političke većine postoji namera da se politički i pravno obračuna sa Vučićem, ali bi takvi postupci, ukoliko se pretvore u progon, mogli da proizvedu suprotan efekat.

Komiredi smatra da bi Vučić od takvog razvoja događaja mogao politički da profitira i da se na vlast vrati znatno brže nego što njegovi protivnici očekuju.

Kada je reč o budućem sastavu izvršne vlasti, Komiredi pretpostavlja da bi Studentska lista na kraju mogla da se opredeli za ličnost poput bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića.

Vučić je priznavanjem poraza položio prvi test demokratije

Poseban deo intervjua Komiredi je posvetio pitanju demokratske zrelosti političkih aktera i odnosu prema izbornim rezultatima.

Prema njegovom tumačenju, postoje dva suštinska testa demokratije.

Prvi je spremnost poraženih da mirno predaju vlast, a drugi spremnost pobednika da, nakon dolaska na vlast, poštuju institucije, zakonske procedure i prava političkih protivnika.

On je ocenio da je prvi test u Srbiji već položen, jer je Aleksandar Vučić priznao izborni poraz.

Kao neposredni svedok dešavanja u izbornom štabu Srpske napredne stranke, Komiredi je izneo detalje razgovora koje je sa Vučićem vodio tokom izbornog dana.

Naveo je da je boravio u sedištu SNS-a i da je Vučića više puta pitao kako će postupiti ukoliko izgubi izbore.

„Videćete, jednostavno ću priznati ako izgubim. Uveren sam da ću pobediti”, preneo je Komiredi Vučićev odgovor.

On se osvrnuo i na medijske tvrdnje koje su prethodile izborima, uključujući navode britanskog „Tajmsa” da je Vučić razmatrao upotrebu vojske u slučaju izbornog poraza.

Komiredi je taj članak ocenio kao veoma loše potkrepljen dokazima, podsećajući da je Vučić negirao da je ikada imao takav plan.

Osvrnuo se i na naknadne tvrdnje da je Vučić priznao poraz tek nakon telefonskog poziva kojim je, navodno, izvršen pritisak na njega.

Komiredi je odbacio takvo tumačenje, pozivajući se na sopstveno prisustvo u stranačkom sedištu.

„Bio sam tamo. Da je stigao takav poziv, pisao bih o tome. Nije stigao takav poziv. I stalno mi je govorio: 'Veruj mi, priznaću ako izgubim.' I to je upravo ono što je uradio. Ispunio je test”, naglasio je Komiredi.

On smatra da sada pred Studentskom listom stoji drugi, podjednako važan demokratski ispit – da pokaže kako će se odnositi prema institucijama, političkim neistomišljenicima i principu vladavine prava.

Zabrinjavajuće optužbe i postupci posle izbora

Ocenjujući političku atmosferu koja je nastala nakon 25. oktobra, Komiredi je rekao da ga pojedini događaji u Srbiji ozbiljno zabrinjavaju.

Posebno se osvrnuo na slučaj Alta banke i optužbe koje se iznose u javnosti, naglašavajući da za mnoge od njih, prema onome što mu je dostupno, ne vidi uverljive dokaze.

On smatra da se u javnosti pokušava stvoriti slika Srbije kao svojevrsne kleptokratske „banana republike”, što je, prema njegovoj oceni, u suprotnosti sa određenim ekonomskim rezultatima ostvarenim tokom prethodnih godina.

Komiredi je podsetio da je nezaposlenost u vreme dolaska SNS-a i Vučića na vlast iznosila oko 24 odsto, dok je, prema brojevima koje je naveo, na kraju njihove vladavine bila približno devet odsto.

Posebno je izdvojio stanje javnih finansija i činjenicu da je Srbija dobila investicioni kreditni rejting.

„Ostavio je punu državnu kasu. Ostavio je pristojnu ekonomiju. Doneo je zemlji investicioni rejting”, naglasio je Komiredi.

Prema njegovoj oceni, teško je održiva politička konstrukcija prema kojoj je Vučić, s jedne strane, uspeo da obezbedi investicioni rejting zemlji, a istovremeno, kako se tvrdi u pojedinim optužbama, koristio jednu relativno malu banku za izvlačenje novca.

Komiredi time nije isključio mogućnost zloupotreba, ali je insistirao na tome da se one moraju dokazivati pojedinačno i kroz zakonite postupke.

Na pitanje da li su pojedini Vučićevi prijatelji i saradnici mogli da ostvare ličnu korist zahvaljujući bliskosti sa vlašću, odgovorio je da je uveren da je takvih slučajeva bilo.

Međutim, naglasio je da je jedini ispravan put utvrđivanje odgovornosti kroz nezavisne, verodostojne i profesionalno sprovedene istrage.

Umesto toga, kako je ocenio, u Srbiji se mogu videti pretresi kuća u ranim jutarnjim i kasnim noćnim satima, praćeni širenjem neproverenih informacija i javnim optuživanjem ljudi pre okončanja nadležnih postupaka.

Slučaj aviona i tvrdnje o 60 miliona evra

Kao primer problematičnog izveštavanja i atmosfere stvorene nakon izbora, Komiredi je naveo slučaj osobe za koju se tvrdilo da je pokušala da otputuje u Rusiju noseći 60 miliona evra.

Prema navodima koji su se pojavili u javnosti, avion je navodno vraćen, a čitav slučaj predstavljen je kao pokušaj iznošenja velike količine novca iz zemlje.

Međutim, Komiredi je ukazao na to da je ta osoba već narednog dana otputovala bez problema.

Takav razvoj događaja, prema njegovoj oceni, otvara pitanje pouzdanosti prvobitnih informacija i načina na koji se ozbiljne optužbe plasiraju u javnost.

On smatra da pojedini akteri, nastojeći da se prilagode novim političkim okolnostima, žele da što pre pokažu lojalnost pobednicima izbora.

Takav pristup, upozorio je, ne predstavlja način na koji Srbija može da ostvari institucionalni napredak.

Medijske slobode kao drugi veliki ispit nove većine

Govoreći o medijskoj situaciji, Komiredi je izneo ocenu da mediji u Srbiji uživaju znatno veći stepen slobode nego u Indiji, koju je naveo kao najveću demokratiju na svetu.

Kao jedan od argumenata podsetio je da su u Srbiji tokom Vučićeve vlasti postojale dve televizijske stanice koje su izuzetno oštro i kontinuirano kritikovale tadašnju vlast.

Istovremeno je ukazao na to da se posle izborne pobede Studentske liste pojavljuju zahtevi za gašenje jednog medija.

Komiredi je taj razvoj događaja izdvojio kao jedno od pitanja koja će pokazati da li pobednici izbora zaista nameravaju da uspostave drugačiji odnos prema slobodi izražavanja i političkom pluralizmu.

Njegova upozorenja odnose se pre svega na opasnost da se smena vlasti protumači kao pravo nove političke većine da odlučuje koji mediji smeju da postoje, a koji ne.

Upravo zbog toga, Komiredi je pitanje poštovanja institucija i prava političkih protivnika postavio u središte ocene budućeg razvoja događaja u Srbiji.

Pred pobednicima teži ispit od izborne pobede

Komiredijeve ocene otvaraju pitanje da li će Studentska lista, koja je na izborima dobila apsolutnu parlamentarnu većinu, uspeti da svoju raznorodnu političku strukturu pretvori u stabilnu i funkcionalnu vlast.

Republička izborna komisija potvrdila je 5. novembra rezultate izbora, prema kojima je Studentska lista osvojila 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta, dok je listi koju je predvodio Aleksandar Vučić pripalo 103 mandata. Preostalih sedam mesta osvojile su liste nacionalnih manjina.

Izborni rezultat omogućava Studentskoj listi da samostalno formira vladu, ali ne razrešava pitanja unutrašnjeg političkog usaglašavanja, kadrovskih rešenja i načina upravljanja državom.

Komiredi upravo u tim pitanjima vidi najveću neizvesnost postizbornog perioda.

Njegova osnovna ocena jeste da je Vučić priznavanjem poraza ispunio svoju demokratsku obavezu, dok pobednici tek treba da pokažu da li će u postupanju prema poraženim protivnicima, medijima i državnim institucijama poštovati standarde na koje su se pozivali tokom izborne kampanje.

Ukoliko politički sukobi, ideološke razlike i obračuni sa dosadašnjom vlašću potisnu upravljanje državom, Komiredi smatra da bi se Srbija mogla suočiti sa nestabilnom vladom i snažnom opozicijom, što bi Vučiću otvorilo prostor za politički povratak.