Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostola Tadeja, kao i dan sećanja na sveštenomučenika Rafaila Šišatovačkog koga srpski narod veoma ceni.
Sveti apostol Tadej
Jedan od sedamdesetorice, a ne onaj Tadej, koji je bio jedan od Dvanaestorice apostola. Sv. Tadej je prvo video i čuo Jovana Krstitelja i primio je krštenje od njega, a potom je video Gospoda Isusa Hrista.Gospod ga je uvrstio u sedamdeset manjih apostola. Posle slavnog svog vaskrsenja i vaznesenja Gospod je poslao Tadeja u Edesu, rodno mesto Tadejevo, a prema Svome obećanju knezu Avgaru, koga je ovome Gospod dao onda kada mu je poslao ubrus sa likom Svojim.
Celivanjem toga ubrusa Avgar je bio izlečen od kuge, ali ne sasvim. Malo kuge mu je bilo ostalo još na licu. Kada se sv. Tadej javio Avgaru, on ga je primio sa velikom radošću. Apostol Hristov ga je poučio veri istinitoj, a potom ga krstio. Kada je kršteni Avgar izlazio iz vode spade i ostatak kuge s njega i u potpunosti je ozdravio. Proslavivši Boga, knez Avgar je hteo da i njegov narod spozna Boga i da Ga proslavi.
Knez je tada sazvao sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja, da čuju propoved o Hristu. Čuvši reči apostolske i videvši čudesno isceljenog kneza, ljudi su odbacili idole i nečisto življenje, primili su veru Hristovu i krstili se. I tako se grad Edesa prosveti hrišćanstvom. Knez Avgar je izneo mnogo zlata i ponudio ga apostolu, ali Tadej mu reče: „Kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?" I propovedao je sveti Tadej Jevanđelje po Siriji i Finikiji.
Upokojio se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom.
https://aloonline.me/vijesti/na-danasnji-dan-3-septembar-istorija-vremeplov/
Sveštenomučenik Rafailo Šišatovački
Sveštenomučenik Rafailo (u svetu Georgije) Momčilović rođen je 23. aprila 1875. godine od oca Velimira i majke Perside, u bačkom mestu Deronje, gde je završio osnovnu školu.
Kada je navršio deset godina odlazi u manastir Kovilj, a potom u manastir Bođane. Monaški postrig primio je 26. oktobra 1896. godine u manastiru Manasiji od igumana Mirona (Đorđevića). Mitropolit Mihailo rukopoložio je Rafaila, 23. novembra 1896. godine, za jerođakona. Uporedo sa duhovnim uzrastanjem, Rafailo je usavršavao i slikarsku veštinu.
Likovno obrazovanje sticao je u Beogradu, Moskvi i Italiji. Uradio je ikonostase u crkvama u Velikoj Krsni (1902), manastiru Rakovici (1905/6), Paciru i Gornjem Kovilju (1908-10) i u crkvi Ružici u Beogradu (1925/6). Jeromonah Rafailo uradio je dosta pojedinačnih ikona, zatim portreta crkvenih ličnosti, a bio je i odličan pejzažista.
