U vrijeme cara Dekija nastupi veliki progon hrišćana. Na sam Božić, vojska je upala u crkvu u kojoj je Miron služio liturgiju, izvela sveštenika na očigled svetine i počela da ga muči zahtevajući da se odrekne svoje vjere.
Mučenje ovog svetitelja je bilo strašno - prvo su ga spaljivali - legenda kaže da ga je od vatre spasao anđeo koji mu se javio i zaštitio ga, a onda su krenuli da mu deru kožu, dio po dio.
Mučeni Miron, bez obzira na to što je trpeo strašne bolove, nije poklekao i čak je u jednom trenutku dograbio komad sopstvene kože i njime udario rimskog sudiju u lice. Miron je nakon toga odveden u grad Kizik i tamo posečen. Ipak, narod nije zaboravio dobrotu i blagost Svetog Mirona.
I danas mu se mole, a on važi za zaštitnika krotkih i nevinih ljudi koji nikome nisu učinili nikakvo zlo. Veruje se da će im ovaj svetitelj priteći u pomoć i spasti ih svake nevolje ako u crkvi zapale sveću i pomole mu se.
"Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše."
