Dikić iznio plan za 25. oktobar: Moramo da demotivišemo Vučićeve glasače da izađu na izbore

BEOGRAD – Politički angažovani novinar Aleksandar Dikić, gostujući u razgovoru za kanal Srbin info u podkastu „Centar“, iznio je prijedlog organizovanja opozicionih birača na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra, otvoreno govoreći o potrebi da se pristalice Aleksandra Vučića demotivišu da izađu na glasanje, dok je istovremeno osporio mogućnost da stranke nacionalnih manjina budu presudan činilac prilikom formiranja nove vlasti u Srbiji.

Posebnu pažnju privukao je njegov stav da bi, u slučaju da manjinski poslanici odlučuju o parlamentarnoj većini, trebalo formirati tehničku vladu i već početkom naredne godine ponoviti izbore, uz obrazloženje da „nije pravedno da manjine odlučuju ko će vladati ovom Srbijom“.

Dikić je u razgovoru predstavio i konkretan plan aktivnosti opoziciono orijentisanih građana, koji podrazumijeva rano glasanje, telefonsko kontaktiranje drugih birača, obilazak poznanika i izlazak na ulice u izbornoj noći.

„Moramo da demotivišemo njegove glasače da izađu na izbore“

Govoreći o strategiji za izborni dan, Dikić je kao jedan od ciljeva naveo smanjenje izlaznosti pristalica političkih protivnika, uz istovremeno povećanje izlaznosti sopstvenog biračkog tijela.

„Moj predlog je da 25. uveče svakako budemo na ulici. Moramo da demotivišemo njegove glasače da izađu na izbore, a da motivišemo, ne samo da motivišemo, da naelektrišemo naše biračko telo“, rekao je Dikić.

On je zatim objasnio kako zamišlja organizaciju glasača koji podržavaju političke promjene, navodeći da bi najaktivniji među njima trebalo da glasaju već u prijepodnevnim časovima, a da ostatak dana posvete podsticanju drugih da izađu na birališta.

„Svi do 11–12 časova, 25. oktobra, već smo obavili svoju biračku dužnost i već smo na telefonima, zovemo ljude za koje možda mislimo da ne izlaze“, poručio je on.

Kao primjer naveo je neodlučne građane koji bi zbog lošeg vremena ili drugih okolnosti mogli da odustanu od glasanja.

„Možda će biti kiša tog dana, pa znate kako neki ljudi: 'Ajde, možda ću da glasam, možda ću i da ne glasam, možda ću glasati kasnije.' Ne! Svi, dakle mi koji smo ono hardkor biračko telo, do 11–12 časova, i onda telefone u ruke, ključeve od kola, u kola i proveravamo našu okolinu i svi moraju izaći“, naveo je Dikić.

Sam poziv građanima da glasaju, uključujući telefonsko podsjećanje i organizovanje prevoza, ne predstavlja dokaz prinude, ali je pravo svakog građanina i da ne učestvuje na izborima, bez uznemiravanja i pritisaka.

Manjinske stranke kao problem za formiranje vlasti

Drugi, politički naročito osjetljiv dio Dikićevog nastupa odnosio se na mogućnost da rezultat izbora bude takav da nijedan od suprotstavljenih blokova ne može samostalno da formira parlamentarnu većinu, već da odlučujuću ulogu dobiju poslanici stranaka nacionalnih manjina.

Dikić je priznao da nije lično pročitao istraživanje na koje se poziva, već da su mu njegove nalaze prenijeli prijatelji.

„Čitao sam zadnje istraživanje, u stvari nisam ga pročitao, nego su mi prokomentarisali prijatelji koji se bave time, da će čak možda i stranke manjina odlučiti ko će imati većinu u parlamentu“, rekao je Dikić.

Potom je iznio stav koji neposredno zadire u raspravu o položaju političkih predstavnika nacionalnih manjina u parlamentarnom sistemu Srbije.

„Ako bude tako, odmah da kažem, moj stav – znači, ako bude tako da manjine odlučuju o većini, mislim da je onda vreme za jednu tehničku vladu i da se onda izborni proces ponovi, na primer, tamo januaru, februaru, jer nije pravedno da manjine odlučuju ko će vladati ovom Srbijom“, poručio je Dikić.

Ustavni poredak Srbije počiva na ravnopravnosti građana i slobodnom izboru narodnih poslanika. Stranke nacionalnih manjina učestvuju u političkom životu u skladu sa izbornim zakonodavstvom, a poslanici koji osvoje mandate imaju pravo da učestvuju u odlučivanju o izboru vlade, nezavisno od nacionalne pripadnosti.

Zbog toga bi političko osporavanje parlamentarne većine isključivo zato što u njenom formiranju učestvuju manjinske stranke bilo sporno sa stanovišta načela ravnopravnosti političkih predstavnika.

„On ne može tako da vlada“

Dikić se posebno osvrnuo i na mogućnost da lista koju predvodi Aleksandar Vučić, uz podršku manjinskih stranaka, obezbijedi tijesnu parlamentarnu većinu.

„Čak i u toj najgoroj varijanti da on može sa manjinama da formira tesnu većinu, mislim da on ne može tako da vlada“, rekao je Dikić.

Svoje stanovište obrazložio je ocjenom da mala prednost u broju osvojenih glasova ili mandata ne bi bila dovoljna za okončanje dubokog političkog sukoba.

„Ne možeš obojenu revoluciju da pobediš sa dva, tri, četiri, pet odsto. To ne ide“, poručio je on.

Iz njegovih riječi proizlazi da bi i formalno obezbijeđena parlamentarna većina, ukoliko bi zavisila od poslanika manjinskih stranaka, za njega predstavljala razlog za traženje novog političkog rješenja i ponovljenih izbora.

U parlamentarnom sistemu legitimitet vlasti proizlazi iz izbornog postupka i podrške propisane većine narodnih poslanika, a ne iz nacionalnog sastava stranaka koje tu većinu obezbjeđuju.