Podaci Uprave za statistiku Crne Gore otkrivaju sve izraženiju neravnotežu u robnoj razmjeni zemlje. U prvih pet mjeseci 2025. godine, ukupna vrijednost spoljnotrgovinske razmijene dostigla je 1,91 milijardu eura, što predstavlja porast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, iza tog rasta krije se duboko uznemiravajući disbalans: izvoz je ne samo stagnirao, već je i pao, dok uvoz nastavlja da raste.

Ukupni izvoz u periodu januar–maj iznosio je svega 237,1 milion eura, što predstavlja pad od 5,8 odsto u odnosu na prošlu godinu. Nasuprot tome, uvoz je porastao za 5,7 odsto i dostigao čak 1,67 milijardi eura. To znači da Crna Gora uvozi više od pet puta vrednosti onoga što izvozi – ekonomski model koji je teško održiv na duži rok.

Samo u maju, taj odnos je bio još drastičniji: uvezeno je 360 miliona eura robe, dok je izvoz iznosio jedva 36 miliona. Pokrivenost uvoza izvozom – jedan od ključnih indikatora ekonomske zdravosti – u ovoj godini je iznosila tek 14,2 odsto, što je pad u odnosu na 15,9 odsto iz 2024. godine. Praktično, za svaki evro zarađen izvozom, Crna Gora potroši skoro sedam na uvoz.

U strukturi izvoza dominiraju mineralna goriva i maziva, pri čemu se izdvaja električna energija sa 61,2 miliona eura, što ukazuje na pretjeranu oslonjenost na izvoz energetskih resursa. S druge strane, uvoz je mnogo raznovrsniji – prednjače mašine i transportni uređaji sa 428,2 miliona eura, od čega se čak 178,4 miliona odnosi na drumska vozila. Ovakva struktura ukazuje na visoku potrošnju, ali i snažnu zavisnost od uvoza tehnologije i robe visoke vrijednosti.

Najveći izvozni partneri bili su Srbija (61,3 miliona), Švajcarska (25,6 miliona) i Bosna i Hercegovina (22,8 miliona). Sa druge strane, najviše se uvozilo iz Srbije (280,9 miliona), Kine (212,1 milion) i Njemačke (171,9 miliona eura).

Najintenzivnija trgovinska aktivnost obavljena je sa zemljama CEFTA sporazuma i Evropske unije, što potvrđuje spoljnotrgovinsku orijentaciju zemlje ka ovim regionima.

Ovi podaci otvaraju ozbiljna pitanja o održivosti sadašnjeg ekonomskog kursa. Nedovoljna produkcija, niska konkurentnost domaćih proizvoda i ograničen izvozni kapacitet sve više ugrožavaju finansijsku stabilnost zemlje. Bez strateških mjera za jačanje domaće proizvodnje i stimulisanje izvoza, Crna Gora rizikuje da upadne u dugoročnu ekonomsku zavisnost i strukturnu nemoć.