Vlada Crne Gore je usvojila predlog budžeta za narednu godinu koji predviđa značajno zaduženje od čak 2,3 milijarde eura, što predstavlja ozbiljan izazov za buduću fiskalnu stabilnost. Budžetski deficit je projektovan na 278 miliona eura, što je povećanje od 42 miliona eura u odnosu na ovogodišnji budžet. Kapitalni budžet planiran je na 280 miliona eura, što je za 40 miliona više nego prošle godine. Ukupna sredstva za otplatu duga planirana su na 820 miliona eura, a od toga će 56,78 miliona eura biti izdvojeno za domaće poverioce, dok će preostali iznos, 764 miliona eura, biti namenjen stranim poveriocima.
Ovim predlogom budžeta, Vlada sebi ostavlja mogućnost dodatnog zaduženja, koje će iznositi 2,3 milijarde eura. Veći dio ovog iznosa, tačno 884 miliona eura, biće iskorišćen za pokriće deficita, kapitalne projekte i vraćanje prethodnih dugova. Ostatak, u iznosu od 1,13 milijardi eura, biće usmjeren na projektne zajmove i velike infrastrukturne investicije, dok je 275 miliona eura planirano za reformske projekte koje će biti finansirane iz Evropske unije kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
Rizici i nedostajući iznos za pokriće obaveza
Vijesti prenose da prema informacijama saznatim iz izvora u Vladi, za popunu budžetskih obaveza Crnoj Gori nedostaje 1,13 milijardi eura. Ovaj iznos biće obezbijeđen kroz kredite i pozajmice, a značajan dio, tačno 240 miliona eura, biće prenijet iz depozita države iz ovogodišnjeg budžeta. Takođe, predviđa se da će prihod od prodaje imovine donijeti dodatnih 6 miliona eura, dok će otplate prethodnih kredita donijeti oko 10 miliona eura.
Projekcija prihoda i rashoda
Ukupni prihodi u predlogu budžeta za 2025. godinu projektovani su na 4 milijarde eura, dok su izvorni prihodi planirani na 2,88 milijardi eura. Porezi i doprinosi činiće najveći dio tih prihoda, oko 2,63 milijarde eura. Rashodi su, međutim, takođe značajni, i to 3,16 milijardi eura, što predstavlja povećanje od 154 miliona eura u odnosu na prethodnu godinu. Očekivani deficit budžeta za 2025. godinu iznosit će 278 miliona eura, što je povećanje od 41 milion eura u odnosu na 2024. godinu.
Otplata duga i fiskalni rizici
Za 2025. godinu, Crna Gora planira da izdvoji čak 820 miliona eura za otplatu duga, što je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je za te potrebe bilo potrebno 505 miliona eura. S obzirom na visoku zaduženost, zemlja će se suočiti sa velikim fiskalnim izazovima. Dug prema stranim kreditorima, uključujući euroobveznice, kineske kredite za izgradnju auto-puta Bar-Boljare, kao i obaveze prema sindiciranim zajmovima, prelazi 500 miliona eura.
Mjere fiskalne strategije: Viši PDV i akcize
Naredna godina donosi značajne promjene u fiskalnoj politici, među kojima su povećanje stope PDV-a na određene proizvode i usluge sa 7 na 15 odsto, što bi trebalo da doprinese dodatnim prihodima od oko 60 miliona eura. Takođe, uvode se i nove akcize na vino, sokove, goriva i električnu energiju, što će dodatno povećati cijene i opterećenje za građane.
Vlada je, takođe, uvela porez na dobitke od igara na sreću i planira veće naknade priređivačima igara, što će dodatno povećati prihod u budžetu, ali i opteretiti potrošnju.
Prognostički pogled: Povećanje inflacije i rast javnog duga
U izvještajima Evropske komisije, predviđa se da će nove mjere povećati inflaciju, što će umanjiti pozitivan uticaj na raspoloživi dohodak građana. Povećanje plata i socijalnih transfera podržaće rast privatne potrošnje, ali će takođe doprinijeti rastu inflacije, dok će jačanje domaće potražnje povećati uvoz. Iako se predviđa rast ekonomije u 2025. godini, dugoročno, rast javnog duga i fiskalni rizici mogu ugroziti stabilnost zemlje.
U zaključku, predlog budžeta za 2024. godinu i naredni period ostavlja sumnju u fiskalnu stabilnost Crne Gore, jer je zaduženje u porastu, a smanjenje prihoda i povećanje rashoda stvara rizike koji će se osjetiti u budućnosti.
