Evropska unija razmatra čitav niz mogućih „odmazdnih“ poteza protiv Rusije nakon serije incidenata sa dronovima i navodnih sabotaža širom kontinenta, piše Politiko, pozivajući se na više visokih evropskih zvaničnika i diplomata. U kombinaciji sa otkrićem Volstrit žurnala da je Njemačka pripremila klasičan ratni plan za potencijalni sukob sa Moskvom, ovo otkriva znatno oštriju promenu raspoloženja u evropskim prestonicama.

Potraga za „čvrstim“ odgovorom: od sajber ofanzive do NATO vežbi


Prema Politiku, zemlje EU razmatraju više scenarija — od zajedničkih ofanzivnih sajber operacija protiv ruskih ciljeva do ubrzanih, vanrednih vojnih vežbi pod okriljem NATO-a. Među opcijama je i koordinisano objavljivanje hibridnih napada za koje se tereti Moskva, sa namerom da se „povuče jasna crta“ oko onoga što Evropa smatra nedopustivim.

Letonska ministarka spoljnih poslova Bajba Braže poručila je da je vreme za pasivnost prošlo:

„Rusi stalno testiraju granice dozvoljenog. Potreban je proaktivan odgovor. Dela, a ne reči, šalju poruku.“

Kao primere spornih incidenata, Politiko navodi dronove koji su se pojavili u Poljskoj i Rumuniji, ometanje GPS-a, kao i nekoliko slučajeva sabotaža na poljskoj železnici.

Ipak, evropski zvaničnici priznaju da je izazov u meri — kako odvratiti Moskvu, a da se ne pređe prag koji Kremlj može tumačiti kao direktnu eskalaciju.

Generali traže kraj „straha od eskalacije“


Švedski general Mikael Klason pozvao je na okončanje, kako je rekao, „paralizujućeg straha od eskalacije“:

„Ne možemo sebi dozvoliti da se plašimo. Moramo pokazati čvrstinu.“

Iаko se u Briselu govori o „proaktivnosti“, ne postoji jasan konsenzus šta to u praksi znači. Član NATO-a prenosi za Politiko da Alijansa ostaje odbrambena organizacija, ali da „asimetrični odgovori“ imaju svoje mesto u budućim politikama.

Drugi izvor iz NATO-a naglašava da „definitivno treba više napora u hibridnim operacijama“.

Moguće mete: Alabuga, energetski kapaciteti, vojni transport


Prema mišljenju poljskog stručnjaka za hibridne pretnje Filipa Brijke, ofanzivne sajber operacije mogle bi biti usmerene na sisteme koji podržavaju ruske vojne operacije protiv Ukrajine. Moguće mete uključuju:

  • ekonomsku zonu Alabuga u Tatarstanu,

  • energetsku infrastrukturu,

  • željezničke kompozicije koje transportuju vojnu opremu.


Neimenovani visoki vojni zvaničnik poziva na čvršću saradnju sa zemljama koje „dobro razumeju Rusiju“, posebno u oblasti informacionog ratovanja.

WSJ: Njemačka potajno pripremila ratni plan


Paralelno sa debatama u EU, Volstrit žurnal otkriva da je grupa visokih nemačkih oficira izradila obiman plan za rat sa Rusijom — dokument na kojem se radilo više od dve i po godine.

Prema navodima, plan predviđa angažovanje do 800.000 vojnika — njemačkih, američkih i savezničkih, detaljno su precizirani pravci kretanja trupa, luke, reke, železničke linije, autoputevi, pažnja je posvećena logistici, snabdevanju i zaštiti trupa.

To je prvi dokument te vrste od kraja Hladnog rata i, po oceni WSJ-a, predstavlja „povratak hladnoratovskom razmišljanju“, ali u značajno složenijem, modernom okruženju gde slabosti infrastrukture i smanjena vojska predstavljaju ozbiljne prepreke.

Nemački zvaničnici navodno veruju da bi Rusija mogla biti vojno spremna da napadne NATO već 2029. godine, dok pojedini autori plana smatraju da bi „hibridne operacije“ mogle ubrzati taj rok.

Jedan od autora plana za WSJ ističe:

„Cilj je da se rat spreči. Ako neprijatelj zna da ne može da uspe, manje je verovatno da će napadnuti.“

Moskva odbacuje optužbe: „Zapad već vodi hibridni rat“


Kremlj je više puta demantovao umešanost u sabotaže širom Evrope. Portparol Dmitrij Peskov nazvao je takve optužbe „neosnovanim“, ali je primetio da ih „ima sve više“.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova uzvraća da je upravo Zapad taj koji već godinama vodi sveobuhvatni hibridni rat protiv Rusije. Ministar Sergej Lavrov upozorava:

„Kolektivni Zapad je objavio totalni hibridni rat protiv nas. Teško je predvideti koliko će trajati, ali je jasno da će svi osetiti posledice.“

Evropa na ivici nove strategije


Izveštaji Politika i WSJ-a oslikavaju Evropu koja izlazi iz faze reaktivnosti i ulazi u fazu strateškog redizajna — od hibridnog odvraćanja, preko digitalnih operacija, do detaljnih ratnih planova.

Kako će se ova promena odraziti na odnose Moskve i Brisela zavisi od toga u kojoj meri će EU uspeti da pronađe ravnotežu između demonstracije snage i izbegavanja direktne eskalacije sa nuklearnom silom.

Ali jedno je jasno: politička atmosfera u Evropi više nije ona iz 2014. ili 2022. godine — već mnogo čvršća, nervoznija i svesnija da se prostor „sivih zona“ naglo suzio.