– Svom unuku nisam ništa kupila, dala sam mu pare čim su ga donijeli u kuću. Ne znam šta bih odabrala kad je tako mali, a svi su mu donosili garderobice, ima dovoljno petoro djece da se obuče. Toliko stvari je tu da mislim da mu bar pola nikad neće obući, prerašće ih. Divno su mu sredili sobicu, sve je mnogo slatko. Nisu pretjerali, a ima sve što jednoj bebi treba.




Goca ističe da se Mirko i Bojana odlično snalaze kao roditelji i da jedno drugom pomažu oko podizanja sina.

– Patronažna sestra nam i dalje dolazi, a Bojana i Mirko sve oko Zorana zajedno rade. I ustaju noću, i oko kupanja, povijanja, sve dijele i sve umiju. Divni su roditelji. Unuk mi je miran, čak se nekad i smeje. Kažu da se svoje dijete najviše voli, nisam ni slutila da ću njega moći ovoliko da zavolim! Sav je mali i sladak, tepam mu, unio nam je posebnu ljubav i radost u kuću – kaže Goca, a na pitanje da li pomaže sinu i snaji odgovara:

– Oni sve sami znaju i snalaze se. Svakih pola sata se penjem kod njih na sprat samo da provirim i da vidim Zorana, počeću da im smetam, izbaciće me! Čekam da se umore pa da mi sami kažu da uzmem unuka, da ga ja malo čuvam! Biću baba sa najboljom linijom koliko puta dnevno idem gore dolje.