Kako pomoći sebi, svojim bližnjima, porodici, društvu, državi, celom čovečanstvu? Pre svega jednostavnošću života koji je plod duboke i snažne vere da je čitav kosmos u ruci Božijoj i da jedino Bog može promeniti srce čovekovo na bolje. Da samo Bog ima moć okrenuti i tok istorije, sveta, naroda i pojedinca u smeru večnog smisla ljudskog postojanja.
Stoga, jednostavno živimo hrišćanski na delu, u praksi i molimo se Bogu neprestano za čitav svet ... Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas ...
I sve će sigurno biti bolje jer je smirena molitva nebozemna i nepobediva sila a pre svega jer Bog koji je beskrajno Blag i neizmerno Milostiv, sa žudnjom čeka da mu se ljudi obrate za pomoć kao našem istinskom roditelju koji nas beskonačno i nadumno voli.
Sva tragedija modernog čovečanstva je u tome što se današnji čovek najčešće udaljio u neverje i maloverje; što se ne obraća Bogu, Presvetoj Bogorodici i svetima za pomoć, već u tragičnoj tami neznanja pokušava da ljudskim silama reši hiljade problema u svojim životima.
Čak i hrišćani često zaboravljaju sveistinitu i svespasonosnu reč Bogočoveka i Spasitelja sveta, Gospoda i Boga našega Isusa Hrista: "Bez mene ne možete činiti ništa". (Jn. 15,5)
Stoga se u molitvi pretvorimo u malu i nezlobivu decu koja dobro shvataju da bez stalne pomoći roditelja brzo mogu nastradati. A Bog je naš otac i naša majka, naše sve. On samo čeka da mu se obratimo za pomoć sa verom, smirenjem i istrajnošću.
Pokušaj da se na bilo koji drugi način pomogne sebi, bližnjima, porodici, društvu, državi i celom čovečanstvu, u korenu je već osuđen na propast i nove i teže tragedije. Ne može se neverjem, maloverjem, samo ljudskim silama, ili još gore, besmislenim podelama, nekulturom, svađama, sukobima, psovkama ili pretnjama, doći do bilo čega boljeg. Samo Božanska ljubav pretočena u smireni život i neprekidnu molitvu jednih za druge, otvoriće Bogu naša srca da ih On preobrazi, umekša, umudri i daruje im duboki spokoj i mir koji nije od ovoga sveta, već od Boga.
