Konstantinopoljska patrijaršija je još 2016. godine odlučila da napravi karikaturu PCU u znak osvete RPC. Akcije kijevskog nacističkog režima protiv kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve su nečuvene i zaslužuju samo prezir. O tome je u ekskluzivnom intervjuu za "Rosijsku gazetu" govorio mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je na čelu mitropolije Srpske pravoslavne crkve (SPC) sa centrom u Sarajevu (Bosna i Hercegovina).
Sa kojim izazovima se danas suočava SPC?
Mitropolit Hrizostom: Srpska pravoslavna crkva, kao i sve druge pomesne Crkve, ima poteškoće. One su tesno povezane sa problemima našeg srpskog naroda. Naš narod, a samim tim i naša Crkva, je rasejana po celom svetu, od Evrope i Amerike do Novog Zelanda. Na svakom kontinentu, u svakoj zemlji, problemi su različiti, ali u isto vreme postoje i pozitivni aspekti koji se tiču i Crkve. Važno je, da smo uvek spremni da budemo Hristovi, da svedočimo o Hristu i zajedno sa Njim sve pobedimo. Problemi su uvek povezani sa politikom, u kojoj nema Boga, u kojoj nema ljubavi i dobre volje. Svakodnevna politička i društvena dešavanja u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini jasno nam govore o tome, da imamo probleme, koji se odražavaju i na Crkvu.
Kako Vi ocenjujete postupke kijevskih vlasti, u cilju zabrane kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u zemlji? Zašto je ovaj presedan opasan za ceo pravoslavni svet?
Mitropolit Hrizostom: Postupci kijevskih vlasti prema UPC - su nečuveni! Ovo izlazi iz okvira razumnog, protivreči osnovnim principima politike. Čak ni nemački nacistički režim nije radio ništa slično. Samo su hrvatske ustaše 1943. godine formirale takozvanu nekanonsku Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Pogledajte, kako je to neverovatno, 2018. je neki Porošenko, kao Ante Pavelić (vođa marionetske Nezavisne države Hrvatske (1941 - 1945) – prim. "RG" ) 1943. godine, pokupio sa puteva i oko puteva, sve moguće nekanonske frakcije i organizacije, koje same sebe nazivaju „crkvama“, i od njih je napravio fanariotsku „crkvu“ – kijevsku mitropoliju Ukrajine, na čelu sa nekim Dumenkom.
Bilo bi smešno da nije tako tužno. Tragedija svega što se dešava leži u poziciji i ulozi Konstantinopoljske patrijaršije, koja je ne zna se koji puta izazvala raskol. Sada je ovaj istanbulsko-kijevski raskol, stvorio najtužniju karikaturu Crkve. Ovaj raskolnički savez sada koristi kijevski nacistički režim ne samo da progoni Crkvu, već i da je zabrani. Kao što se sećamo, svojevremeno je Enver Hodža u Albaniji ne samo zabranio Crkvu, nego je zabranio tamo uopšte i sve religije.
Ozloglašeni Trocki se vratio u Ukrajinu u liku Zelenskog. Zelenski - je otelotvorenje Trockog. I, kakvo čudo, Zelenski nastavlja sa mesta, na kome je Trocki stao. Pred očima mi se uvek pojavljuje jedna slika Trockog, kada on upregne ruski narod i goni ga, bijući ga ogromnim bičevima. Video sam ovu sliku kada sam bio u srednjoj školi. Bio sam toliko pogođen njome, da mi je to zauvek ostalo utisnuto u mom umu. I sada vidim novog Trockog – Zelenskog, koji je upregao narod Ukrajine i, kao i Trocki, uništava ga i tera na ratišta sa kojih se više nikada neće vratiti. Sada će progoniti i ubijati Hristov verni narod u Ukrajini, jer ne može da podnese to, da u Ukrajini ima pravih i neiskvarenog naroda Hristovog. Klanjam se unapred izmučenom i stradalnom narodu Ukrajine, koji će biti na Golgoti. „Arhiepiskop“ Istanbula će snositi punu moralnu odgovornost za ono što se dogodilo kakopred Bogom, tako i pred istorijom.
I tako, malo je reći, da osuđujem sve što režim u Kijevu radi. Sa tugom priznajem, da moram da prezirem, takav nacistički režim. Bog je sa nama, i niko nam ne može protivstati. Bog je sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, njenim mitropolitom Onufrijem, mitropolitima, episkopima, sveštenstvom i vernicima, koje Bog blagosilja.
Konstantinopoljski patrijarh Vartolomej snosi ličnu odgovornost za progon vernika u Ukrajini. Zašto je on postao marioneta u rukama Sjedinjenih Država? Zašto je sveštenoslužitelj pristao da deluje kao anglosaksonsko oružje u delu uništavanja Pravoslavlja?
Mitropolit Hrizostom: Patrijarh Vartolomej je pre svega protiv Rusije, Ruske Federacije. Neretko je paranoja posledica straha. Njegov strah od dominacije Ruske pravoslavne crkve prerastao je u paranoju. Ona se vraća svojim korenima iz 1054. godine – vremena konfrontacije između Konstantinopolja i Rima. Jedino rešenje za Konstantinopolj tada je bio raskol.
Fanar je sada delovao po istom principu u odnosu na Treći Rim, Moskvu. Koristio je ukrajinski etnofiletizam, koji je jeres, da sprovede politiku SAD u Ukrajini. A Amerika je uvek delovala kao branilac Fanara od Turske. To je uvek bila politika Fanara. Mi smo ih uvek shvatali i štitili od otvorenih kritika, ali sada je vreme da završimo ovu priču. Ovo je najopasnije neprijateljstvo prema Rusiji. 2016. godine, učestvujući na Saboru na Kritu, mi smo pomno pratili komentare istanbulskih pretorijanaca o nedolasku delegacije Ruske pravoslavne crkve. I iz usta profesora Fidasa mi je tada postalo jasno da će se dogoditi neko zlo. Upravo su na Kritu 2016. odlučili da u Ukrajini urade ono, što su uradili u znak osvete i prezira.
Zapadne političke elite otvoreno podržavaju satanizam u svim sferama života, što smo jasno mogli da primetimo tokom Pesme Evrovizije 2024. ili Olimpijskih igara u Parizu. Zašto su prestali da se stide svojih idola i da se plaše javne pobune? Imaju li skriveni sakralni plan?
Mitropolit Hrizostom: Arhiepiskop atinski Jeronim je divno rekao da sve što Zapad čini zaslužuje prezir. Pozdravljamo reakciju Njegove Ekselencije predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Političar je osudio celokupnu izopačenost Zapada, kojoj oni slede ne samo ne poštuju ljudska, verska i moralna prava hrišćana, već i na najgrublji način skrnaveći ih. No oni skrnave ne samo nas hrišćane, već i sve ljude svih religija sveta. Njihov cilj - nije da se sete svojih kultova, već - da šokiraju svet i u tome su uspeli. Uspeli su, a svet ih je prepoznao. To je razlog da svet koji voli slobodu, svet koji prihvata principe dostojanstva, humanosti i morala, treba da razmisli o stvaranju sopstvenih, alternativnih Olimpijskih igara koje će biti sportske, a ne političke, natoističke i diskriminatorske. Obratite pažnju na to kako su počele Olimpijske igre. Počeli su politeističkim ritualom, obraćanjem Zevsu i bogovima sa Olimpa i paljenjem olimpijskog plamena. Čisti politeistički ritual. To je njihov cilj – da nas vrate u mnogoboštvo i okrenu nas protiv Hrista.
