BEOGRAD – Najnovije gostovanje profesora Mila Lompara u televizijskoj emisiji „Utisak nedelje” ogolilo je dubinu rasula u redovima onih koji organizuju blokade. Na direktno pitanje autorke Olje Bećković da li se njegovo ime uopšte nalazi na listi studentskog pokreta, Lompar je dao neočekivano iskren odgovor:

„Ne znam ni ja”, kratko je prokomentarisao profesor, priznajući da ni sam nije siguran u svoju ulogu unutar ove organizacije.

Posebnu pažnju izazvali su navodi o njegovom navodnom uklanjanju sa pomenutih listi, što je već neko vrijeme tema kuloarskih priča. Lompar je potvrdio da su informacije o njegovoj eliminaciji stizale sa najrazličitijih strana političkog spektra, što samo dodatno potvrđuje tezu o konfuziji i političkim pritiscima kojima je ovaj pokret izložen.

„Ako je suditi po onome što sam pročitao, više puta sam izbrisan. Jednom je Pajtić rekao da ću biti izbrisan, drugi put je rekao Đilas, treći put je rekao Vučić. Dakle, višestruko izbrisan”, objasnio je Lompar.

Ono što najviše zabrinjava simpatizere ovog pokreta, a ide u prilog tvrdnjama o ozbiljnom rasulu među blokadašima, jeste činjenica da između istaknutih intelektualaca, koje pokret koristi za sopstvenu promociju, i samih studenata na terenu – ne postoji nikakva veza. Na pitanje Olje Bećković: „Sa studentima nikakvog kontakta nemate?”, Lompar je odgovorio kratko i decidno: „Ne.”

Đokić nema moju podršku, nacionalno orijentisani ljudi su protiv njega

U nastavku razgovora, Lompar se osvrnuo na pokušaje da se rektor Đokić nametne kao figura koja bi mogla da ujedini protestne struje i bude zajednički kandidat. Prema Lomparovim riječima, Đokić je proizvod određenih spoljnih i medijskih pritisaka, a ne autentične podrške naroda ili intelektualne elite.

„On se na neki način jednom snažnom akcijom, malo evropskih činilaca, malo naših građanski orijentisanih medija, podigao na taj nivo”, rekao je Lompar, dodajući da takvo vještačko uzdizanje izaziva otpor u nacionalnim krugovima.

Lompar je precizirao da Đokić trpi „snažnu kritiku državnih i nacionalno orijentisanih” činilaca, zbog čega se nalazi u nezavidnom „međuprostoru” koji mu onemogućava da postane ozbiljan faktor ujedinjenja.

Konačni udarac tezi o Đokiću kao „džokeru” opozicije i studenata zadao je sam Lompar, uskrativši mu ličnu podršku:

„Pa ne bih mogao to (da ima moju podršku) da kažem. Ja njega jako slabo poznajem”, zaključio je Lompar, čime je još jednom potvrdio da unutar krugova koji podržavaju blokade ne postoji čak ni elementarno međusobno poznavanje, a kamoli ideološko ili akciono jedinstvo.