Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović nastavlja svoj diplomatski solo pohod – ovoga puta u Parizu, gdje se sastao sa generalnim sekretarom Interpola Valdesijem Urkizom. Formalno, tema je bila borba protiv kriminala i provjera porijekla imovine. Neformalno, Milatović je nastavio da gradi imidž čoveka koji, kako se čini, pokušava da radi posao vlade – samo bez vlade.
Na sastanku je, prema zvaničnom saopštenju, „zatražio podršku u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, kao i pomoć Interpola u praćenju i vraćanju imovine sumnjivog porijekla. Uz to je podsjetio da Crna Gora „hitno treba anti-mafija zakon“ – što bi se, da nije reč o predsjedniku države, moglo protumačiti kao direktna poruka premijeru Milojku Spajiću i njegovoj vladi koja taj zakon nikako da stavi na dnevni red parlamenta.
„Institucije moraju biti čiste, snažne i otporne na zloupotrebe“, poručio je Milatović, ne propuštajući priliku da se u tome, makar retorički, distancira od svih koji su u poslednje vrijeme pod optužbama da su te institucije pretvorili u lične firme.
Generalni sekretar Interpola, naravno, pohvalio je „napore Crne Gore“ i obećao podršku. Milatović je potom pozvao Urkizu da posjeti Podgoricu – simboličan gest koji više zvuči kao pokušaj predsednika da preuzme spoljnopolitičke i bezbednosne nadležnosti, nego kao puki diplomatski protokol.
Jer, u državi gde je vlada zvanično zadužena za saradnju sa međunarodnim organizacijama, predsednik sve češće deluje kao čovek koji je odlučio da „spasi stvar“ – ako već ne može da spasi političko partnerstvo sa svojim bivšim saborcem Spajićem.
Poruka iz Pariza je jasna: Milatović želi da pokaže da nije samo ceremonijalni predsednik, već i politički akter koji ume da nađe scenu – ako ne u Podgorici, onda u Parizu.
