Luka Radonjić iz Podgorice ima najnoviji „epohalni“ podvig na društvenim mrežama. Vjerovali ili ne njegovo otkriće je Jelenka Andrić, članica građanističkog PES-a, kao jedine poslanice parlamentarne većine u Crnoj Gori koja je javno podržala blokadere u Srbiji. Za Radonjića je ovaj revolucionarni podvig Andrićke ravan pronalasku vode na Marsu.

„Pišu mi kako nema nikog iz naše vladajuće većine da podrži studente... A ko kaže da nema nikog?“ , kuca Luka na društvenim mrežama, dok proslavlja svoju „pobjedu“ nad stvarnošću. I eto, u mnoštvu poslanika PES-a, SNP-a, Demokrata, ZBCG-a, on je uspio ono što nikome nije pošlo za rukom, da pronađe jednu jedinu osobu koja će mu se, barem na društvenim mrežama, pridružiti u njegovom medijsko-političkom egzaltiranju.

Iz Radonjićevog svečanog obraćanja javnosti, vidno opijen euforičnim samopotvrđivanjem, ta poslanica i profesorica iz Bijelog Polja je „odvažno i solidarno“ istupila. Toliko odvažno da je čak i njena matična partija ostala u gluvom režimu. I tako, kao Kolumbo što je „otkrio“ Ameriku, Luka nam saopštava da je našao Jelenku, ne mareći za činjenicu da je ostatak većine ili glasan u distanci ili glasan u ćutanju, bitno je da je on svoju političku slamku spasa pronašao.

U njemu svojstvenom zanosu, Luka Radonjić je visoko podigao virtuelnu zastavu na kojoj piše – IMA NAS I U CRNOJ GORI! Podsjetimo, nekoliko istaknutih neokomitskih perjanica, političkih i kulturnih, u proteklim mjesecima je pokušalo da „preleti“ u Srbiju kako bi dali svoj lični doprinos protestima. Završili su u procesima za deportaciju, što dovoljno govori o stepenu „integracije“ tih pokreta u srpski javni život.

Za njega je dovoljno to da jedna poslanica iz stranke koja se neprestano koleba između proevropskih mantri i lokalnog pragmatizma, postaje štit njegovog političkog samoopravdanja. U suštini, Radonjić nam poručuje da nema veze što svi drugi iz vladajuće većine ćute ili direktno odbijaju da podrže haos, bitno je da je on pronašao svoju Jelenku.

Na kraju, ako je ovo vrhunac političke solidarnosti koju Radonjić može da ponudi svojim „blic-krig“ revolucionarima u Srbiji, onda mu ostaje samo jedno, da se zapita šta ga je navelo da jednu sporadičnu fejsbuk objavu pretvara u geopolitičku potvrdu svog pravca? A dileme nema da je Luka toliko gladan legitimiteta, pa mora da ga izmisli u realnosti i na ovakav način.

Najporaznije u svemu je što se ovakav spin prodaje pod plaštom „solidarnosti“ iz Crne Gore. A u suštini, radi se o gruboj manipulaciji kako navodno podrška blokadama u Srbiji dolazi iz skupštinske većine u Crnoi Gori, kroz odjek Lukinog sopstvenog ego-transa, gdje „revolucija“ živi u šerovanju, a porazi se pretvaraju u slavlje.