Srbiju je jutros zatresla vijest o hapšenju bivšeg ministra Tomislava Momirovića, koju je, kako tvrde mediji, sprovelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u saradnji sa određenim strukturama policije. Istovremeno je ponovo izdat nalog za hapšenje drugog bivšeg ministra – Gorana Vesića, iako se protiv njega već vodi postupak i podignuta je optužnica.
Najveću pažnju izazvala je izjava specijalnog tužioca Mladena Nenadića koji je, prema navodima portala Novosti, rekao da je sve „dogovoreno s Evropljanima“. Upravo ta rečenica podigla je uzbunu u javnosti i otvorila ozbiljna pitanja, ko upravlja tužilaštvom, po čijem nalogu se hapsi, i da li su institucije u funkciji države ili politike?
Opozicioni i pojedini analitički glasovi ovu akciju već nazivaju institucionalnim udarom ili „tihim državnim udarom“, koji se navodno sprovodi pod plaštom borbe protiv korupcije, ali s političkim ciljevima. Ukazuju na to da se ovakve akcije sprovode bez detaljnog objašnjenja javnosti, bez jasnih pravnih osnova, i u trenutku osjetljivih unutrašnjih i međunarodnih odnosa.
Ponavljanje naloga za hapšenje već optuženog Vesića dodatno otvara dileme da li je riječ o pravnoj neodrživosti ili demonstraciji sile s političkom pozadinom?
Nema sumnje da institucije moraju biti u stanju da reaguju na kriminal i korupciju, ali javnost ima pravo da zna na osnovu čega, s kojim dokazima i u kojoj proceduri se hapse visoki funkcioneri. Bez te transparentnosti, povjerenje u pravosudni sistem postaje ozbiljno narušeno.
Ukoliko se tužilaštvo pretvori u mehanizam za političke eliminacije, a ne u instituciju zaštite zakona i države, posledice po demokratiju i institucionalnu stabilnost biće duboke i dalekosežne.
Ostaje da se vidi hoće li nadležni ponuditi objašnjenja – ili će javnost nastaviti da živi u neizvesnosti, s pitanjem ko zapravo upravlja državom.
