U Crnoj Gori se stvara grupa „NATO Srba” koja će služiti za napade na Srbiju

Novi talas napada na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića iz regiona obilježila je panel-diskusija „Izazovi i prilike za mir u Ukrajini: evroatlantska perspektiva”, koja je prije neki dan održana u Podgorici u organizaciji Atlantskog saveza. Udar na spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i pravo na suvereno odlučivanje ovog puta pokrenuo je predsjednik Evropskog pokreta Crne Gore Momčilo Radulović porukom da „što je Putin u Rusiji, to je Vučić na Balkanu, to je ista praksa, razlikuju se samo u tome što Vučić nema nuklearnu bombu”, piše beogradska Politika.

„Popuštanje Vučiću ne vodi u stabilnost, već u dalje sukobe”, rekao je Radulović, koji se povezuje sa DPS-om i Milom Đukanovićem, ponavljajući tako faktički „staru” tezu Albina Kurtija iz Prištine.

Učestvovao je i ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović, koji je ocijenio da je region drugačije orijentisan i da jedan broj zemalja ne prati spoljnu politiku, osim u dijelu o pridruživanju EU, kao što je Srbija. Naglasio je da „samo ako smo svi isto orijentisani može doći do trajne stabilnosti na zapadnom Balkanu i u Evropi”. Netrpeljivost ovog dijela javnosti u Crnoj Gori prema Srbima vidjela se i prilikom zasijedanja parlamenta na Cetinju, kada je grupa građana protestovala kako bi iskazala nezadovoljstvo zbog dolaska predsjednika parlamenta Andrije Mandića, a uzvikivali su i „Mandiću, fašisto”, dok su na samoj sjednici zabilježeni incidenti.

Osvrnuvši se na najnovija dešavanja u Crnoj Gori, potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević naglasio je da je mržnja dijela ljudi na Cetinju „za izučavanje, za neke druge eksperte” i da nije pitanje za politiku. Vučević je rekao da Srbija Crnu Goru vidi kao prijateljsku državu i da poštuje apsolutno njen suverenitet i nezavisnost.

„Mislimo da su narodi najbliže povezani, kažem mi smo suštinski isti narod, istim jezikom pričamo, većinska je ista religija prisutna”, kazao je Vučević.

Prema njegovim riječima, politička elita u Crnoj Gori vjerovatno pod uticajima ili uslovljavanjem nekih spoljnih faktora ima potrebu da se stalno svađa sa Srbijom.

„Mi ne želimo svađu sa Crnom Gorom, želimo bratske i prijateljske odnose, ali kako god Crna Gora želi da definiše odnose sa Srbijom, mi ćemo to prihvatiti. Oni su deo NATO alijanse, a mi smo vojno neutralni. Obe države su na evropskom putu”, zaključio je Vučević.

Novi udar iz dijela Podgorice ide u prilog tezi da antisrpsku kampanju, oličenu u napadima na predsjednika Srbije, sprovode Zagreb, Priština, Sarajevo, kao i crnogorski separatisti iz Podgorice. Zato se s pravom postavlja pitanje da li u manjoj ili većoj mjeri rade po nalogu određenih zapadnih centara ili onih struktura unutar Zapada kojima je u interesu satanizacija srpskog naroda. Najnoviju lavinu napada pokrenuo je nedavno hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman, izjavivši da je „Vučić trabant i satelit Rusije”. Tome je prethodilo i paljenje lutaka s likovima Vučića i Putina na karnevalu u Splitu. A povodom napada iz Prištine i Sarajeva, predsjednik Srbije prije neki dan je poručio građanima da ne moraju da slušaju njega, već da je dovoljno da pogledaju i pročitaju one medije za koje znaju da Srbiji nikada nikakvo dobro nisu poželjeli.

Podsetio je da su samo zbog onoga što je govorio na sastanku beogradskog odbora SNS-a u „Šumicama”, u nedelju, „od prištinskih medija, naravno gotovo svih ekstremistički nastrojenih prema Srbiji i srpskom narodu do ekstremnih islamističkih medija iz Sarajeva, svi su kao opareni skočili”.

„Zbog dvije stvari – zbog ubrzanog napretka Beograda i Srbije, zbog onoga što sam rekao – činjenice o platama u regionu, i da je Srbija danas prva u regionu po visini plata, ali i zbog toga što sam rekao da Beograd koji se uvek hvali svojom kosmopolitskom dušom jeste i srpski grad. A onda su me i ’Gazeta’ i ’Slobodna Bosna’ napali zbog toga što sam rekao – hoće da nam ukinu državu Srbiju, da nam oduzmu zemlju, da na faks koji dobijemo odgovorimo ’da, gazde’, a mi nećemo da imamo gazde i da budemo sluge nikom drugom, osim da služimo svom narodu. Zbog toga sam Hitler, zbog toga sam najgori u regionu. I zbog toga je region zgrožen. Narode, građani Srbije, sami zaključite”, naveo je Vučić.

Istoričar dr Aleksandar Raković za „Politiku” ističe da predsjednika Srbije gotovo da napadaju iz dana u dan za velikosrpski nacionalizam, a Rusija je sada veoma aktuelna tema. Govoreći o slučaju iz Podgorice, Raković je ocijenio da je riječ o pozivu da NATO okupira Srbiju.

„Nije bilo neočekivano da ga Đukanovićev režim napadne zbog toga, ali je problem što se sada u Podgorici stvara grupa ljudi, kao što je Krapović, koji se izjašnjava kao Srbin, a počinje da napada i da praktično pokazuje NATO savezu prstom da treba da okupira Srbiju. Ni Srbija ni Republika Srpska ne žele da uđu u NATO”, navodi Raković.

Ističe da je opasno što se stvara ta grupa „NATO Srba” koja će napadati Srbiju zbog tzv. genocida u Srebrenici, zbog KiM, sada zbog Rusije, i onda vidimo takve i u Srbiji.

„Oni su u opozicionom sektoru, a imaju istu argumentaciju, koja u stvari treba da stavi stigmu na Vučića”, ukazuje Raković i dodaje da je ono što je nedostajalo osovini Zagreb–Sarajevo–Đukanović, Podgorica–Priština, sada dobijeno stvaranjem grupe koju identitetski možemo da vežemo za te, žargonski rečeno, „NATO Srbe”.

Oni su spremni da urade sve što je moguće protiv Srbije, ocjenjuje dr Raković, da bi se dodvorili Zapadu, kome duguju svoje pozicije ili im je nešto obećano. Najlakše je, kako smatra, uperiti prstom u Srbiju, svaliti teret za globalne turbulencije na Rusiju, a preko Rusije onda Srbiju tumačiti kao nekog ruskog hegemona na prostoru bivše Jugoslavije.

„Srbija, po mom mišljenju, preko svake mere igra neutralnu ulogu u sukobu Rusije i Ukrajine. Ljudi koji su na vlasti imaju odgovornost time što vode zemlju, a iz raznoraznih uglova moraju da savladaju taj problem i da igraju neutralnu politiku”, ocenjuje Raković. Govoreći o napadima na predsednika države koji dolaze iz Srbije, on kaže da strani faktor ima veze s tim, ali i da kada nema, stalni akteri znaju šta treba da govore kako bi se približili stranom faktoru. „Ima izričitih sugestija, da ne kažem naređenja, a s druge strane, ima napadne želje da se dodvore faktoru koji potencijalno, kako oni misle, može u nekoj situaciji da ih dovede na vlast. Imali smo 5. oktobar, to se dogodilo u našoj savremenoj istoriji”, zaključio je Aleksandar Raković.