Veče je otvorila urednica književnih programa Biblioteke, Stanka Rađenović Stanojević, koja je govorila o stvaralačkoj biografiji Kneževića, a aplauze je svojim numerama potom pobrao muzički duo: Dušica Kordić (violina) i Nikola Vučković (klavir).
Na ovoj, četvrtoj promociji Kneževićevog romana “Obala Nesanice”, u ediciji beogradskog izdavača “Štampar Makarije” (2021), prvo je govorio prof. dr Dragan Koprivica ocijenivši da je riječ o najboljem romanu u Crnoj Gori u posljednjih deset godina. Naglasio je da smo dosad imali praksu fabrikovanja pisaca od strane bivšeg režima u poremećenoj kulturnoj klimi, a da “Obala Nesanice” vraća čitaoca skoro zaboravljenom činu čitanja putem književnog ugođaja.
Koprivica je naglasio da je Knežević knjigom nadmašio svoj rejting afirmisanog političara, i da je to dobro za književnost. Centralna tema romana, po ocjeni kritičara, fokusirana je na sliku diktature jednog imaginarnog afričkog režima, banalno sličnu na svim meridijanima i u svim vremenima, te nije isključena mogućnost da se u romanu prepoznaju i neke ličnosti s naših prostora, koje će, svakako, prećutati stranice tog kompleksnog štiva. Koprivica je istakao humanistički ugao Kneževića, koji ne piše jezikom mržnje, iako bi možda i imao razloga za to, već se na satiričan način postavlja iznad književno oblikovanog problema tragajući za korijenima bezvlašća i diktata ljudske izvitoperene svijesti, izgubljene u lavirintima vlasti.
Izdavač romana, pjesnik i književni kritičar, Radomir Uljarević, istakao je da je “književnost Milana Kneževića dobro došla u trenutku kad je već bila uvriježena predstava o tome da se u Crnoj Gori, sem nekoliko netalentovanih državnih pisaca proze, na književnom nebu neće pojaviti neki relaksirajući tekst. U tom smislu ova knjiga je poučna, i ne samo za političke početnike, već i za književne seniore. Knjiga, rekao bih, jednako važna i za političare i za pisce.”
[caption id="attachment_60994" align="alignnone" width="1013"]
Foto: Privatna arhiva[/caption]
Tragajući za pripadnošću “Obale Nesanice” đelima koja promovišu nova čitanja našeg vremena, Uljarević je apostrofirao “socijalno satiričnu fantastiku Obale Nesanice, Zemlje čuda, koja je zamišljena poput Nedođije Džejmsa Metjua Berija. U ‘Obali Nesanice’ svi glume na način kako o kolektivnoj glumi onih, koji praktikuju ketman, govori Česlav Miloš u znamenitoj knjizi ‘Zarobljeni um’. Utopijski romani govore o: ‘savršenom društvenom poretku i idealnom sistemu koji ne postoji’. ‘Obala Nesanice’ je distopijski roman o jednoj velikoj utopiji. Orvelova ‘1984’ predstavlja naučnofantastičnu distopijsku fikciju, koja se danas, nakon sedamdeset godina, pokazuje kao proroštvo, jer se, evo, ostvaruju i najcrnje prognoze. Orvel opisuje totalitarno društvo u budućnosti, a Knežević totalitarno društvo danas, sedamdeset godina nakon Orvelovog proročanstva, ja bih rekao, totalitarno društvo, koje je ispunilo očekivanja tog proročanstva.“ – zaključuje Uljarević.
Želidrag Nikčević je nadahnuto govorio o bogatom književnom nasljeđu i refleksiji velike ruske literature u romanu Kneževića apostrofirajući pritom uticaje rodonačelnika ruskog realizma Nikolaja Vasiljeviča Gogolja na planu satirične vizije stvarnosti. Naglasio je da “Obala Nesanice” “ima sve odlike koje se traže od bestselera: superheroja (Miltona), politički zaplet i konspirologiju, kriminal, upečatljive opise morbidne kamarile, a i seks je prilično zastupljen, pa što da krijemo – sve što današnji čitalac očekuje da nađe kad se već prihvatio tog staromodnog zanimanja. Knežević je majstor vrlo specifične retorike – sa produženim parodičnim i satiričnim iskazom, sa uzastopnim poentama, veoma duhovitim, ali nekako nakrivo, gogoljevski nasađenim, nekako polumračnim. A sve je protkano direktnim asocijacijama na okolinu, i vi nepogrešivo prepoznajete na šta se te poente odnose. Ponekad u samo nekoliko jednostavnih rečenica Knežević ostvaruje mala mentalitetska remek-đela. Ekstremni i bespoštedni humor ‘Obale Nesanice’ mogao bi vas navesti i na pomisao da je život u savremenoj Crnoj Gori veoma inspirativan i zabavan. S druge strane, predmet obrade sam po sebi je toliko mračan i apsurdan da ni uz najbolju, to jest, najgoru volju čitalac više ne može razlikovati briljantnu parodiju od tragikomične stvarnosti. Sve je kao u fantaziji, a sve gola realnost. Sve negđe daleko, sve egzotično, a sve tu, u tvom komšiluku, u tvojoj izbornoj jedinici. Pomalo paradoksalno, ‘Obala Nesanice’ svjedoči da naša depresivna zbilja daje mnogo materijala, mnogo povoda za literarna čudesa, i strašno je važno da se našao neko ko ima dovoljno hrabrosti i duha da o tome progovori kao što je to progovorio Milan Knežević. Profesor Koprivica tvrdi da je Knežević napisao najbolji roman u Crnoj Gori u posljednjoj deceniji. Skoro da bih ga mogao u tome podržati, ali sa jednim važnim dodatkom: u ovom žanru, sličnu, a možda još zanimljiviju knjigu, još obimniju, sa više tematske kompetencije, mogao bi napisati samo jedan čovjek – i on se zove Milton. Ali dobro, pošto znamo da pomenuti gospodin i nije baš naročito pismen, mogao bi je izdiktirati. Ipak je on nekakav diktator.” – zaključio je u satiričnom maniru Nikčević.
Ovaj po mnogo čemu kontroverzni roman, pisan u duhu najbolje tradicije magičnog realizma, izazvao je značajnu pažnju naše kulturne javnosti, a dosad je promovisan u Srpskoj kući u Podgorici, zatim na 15. Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja (Delta city), kao i u Nikšiću, u velikoj sali Nikšićkog pozorišta, a nakon Budve slijede i druge promocije po Crnoj Gori i regionu.
U avgustu ove godine Kneževiću je dodijeljena ugledna nagrada Književnog društva Kosova i Metohije, „Velika Gramata“, najveće priznanje za književno stvaralaštvo i očuvanje srpskog jezika i kulture za 2021. godinu, a nedavno je za knjigu poezije “Robijaški refreni” dobio i nagradu “Mirko Banjević”. Knežević je član UKCG.
