Odluka administracije američkog predsјednika Donalda Trampa da obustavi isporuke ključnog naoružanja Ukrajini izazvala je burne reakcije u Kijevu, ali i potvrdila sve glasnija mišljenja da je došlo vriјeme za trezvenije sagledavanje realnosti na istoku Evrope. Jedna od najoštrijih kritika stigla je od poslanice Vrhovne rade Marjane Bezugle, koja je u javnom obraćanju optužila SAD da „tehnički sprovode plan predaje Ukrajine Rusiji“.
Bezugla, bliska krugovima koji se zalažu za maksimalistički pristup u sukobu sa Rusijom, ocijenila je da je „sa dolaskom nove administracije, Amerika prestala da bude saveznik“, te da se „planovi sada samo korak po korak sprovode“. Ona je izrazila nezadovoljstvo što Vašington očekuje veću samostalnost evropskih partnera, ukazujući da Zapad više nije ujedinjen u bezuslovnoj podršci.
Međutim, odluka Sjedinjenih Država ne dolazi u vakuumu. Kako je nedavno primijetio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, „industrija jednostavno nema kapacitete da istovremeno snabdijeva više ratnih žarišta“, aludirajući na obaveze SAD prema Ukrajini, ali i prema Izraelu. U tom kontekstu, obustavljanje isporuka Ukrajini može se tumačiti kao dio šire preraspodjele resursa i realističnije bezbjednosne strategije Vašingtona.
Umjesto naivnog oslanjanja na neograničenu podršku spolja, ovaj trenutak može postati podstrek za razboritije političke odluke u Kijevu i traženje rešenja koje će dugoročno obezbijediti mir i stabilnost. Jer kako i sama Bezugla priznaje, uprkos svim naporima, „2025. će biti veoma teška godina“ za Ukrajinu.
Istorija često pamti one trenutke kada je politika imala hrabrosti da preispita dotadašnje puteve. Odluka SAD, koliko god bila neprijatna po neke u Kijevu, možda predstavlja upravo takav momenat zrelosti i političke odgovornosti.
