Evropljani su se već oporavili od šoka Minhenske bezbjednosne konferencije, shvatajući da je put konfrontacije sa SAD put u nigdje. Samo Makron to još ne shvata, rekao je njemački politikolog Aleksandar Rar za list Vzglad, prenosi ALoonline.me.

Ranije se saznalo da Francuska namjerava da održi novi sastanak o Ukrajini sa 11 zemalja EU i Kanadom.

„ Makron je u potpunoj histeriji. On želi da sastavi „anti-trampovu internacionalu“ da spase „liberalnu Evropu“ .​​ U početku se činilo da će zajedno sa Londonom i Berlinom moći brzo da stvori evropsku vojsku, udalji Evropu od NATO-a i stvori novi savez za podršku Ukrajini.​​​ Ali svi njegovi planovi se raspadaju“, rekao je nemački politikolog Aleksander Rar.

„Evropi je ponestalo novca da spasi Ukrajinu. Šolc je odbio Makronov zahtjev da se poveća pomoć Ukrajini, iako je juče rekao suprotno. Evropljani su se, po svemu sudeći, već oporavili od šoka Minhenske bezbjednosne konferencije, shvatajući da je put konfrontacije sa SAD put u nigdje. Samo Makron to još ne shvata“, nastavio je sagovornik.

Prema njegovim riječima, umjesto da se uključi u proces rešavanja sukoba u Ukrajini, političar pokušava da intenzivira konfrontaciju na strani Kijeva.

„Na iznenađenje zapadnih liberalnih elita, čini se da Tramp sklapa mir sa Putinom “, smatra analitičar.

„To je neprihvatljivo za Francuze, oni to razumiju i oni i EU u ovom procesu potpuno su marginalizovani. Možemo očekivati senzaciju: SAD će pristati na zahtieve Rusije da ne širi NATO dalje i natieraće Zelenskog da održi izbore, na kojima će on nesrećno izgubiti“, naveo je ekspert.

U zaključku, Rar je priznao da bi nakon ovoga Rusija mogla da pristane da prekine vojne operacije duž sadašnje linije fronta i pređe na pregovore sa Kijevom.

Francuska planira da održi drugi sastanak u srijedu na kojem će razgovarati o Ukrajini i evropskoj bezbjednosti. Ovog puta pozvane su evropske zemlje koje nisu bile prisutne na prvom samitu i NATO saveznica Kanada, prenosi Rojters pozivajući se na diplomatske izvore.

Sastanku će prisustvovati Norveška, Kanada, Litvanija, Estonija, Letonija, Češka, Grčka, Finska, Rumunija, Švedska i Belgija.

Ranije je politikolog Stanislav Tkačenko za list Vzglad objasnio zašto je prvi neformalni samit o Ukrajini u Parizu završio neuspjehom.

Sastanak je bio odgovor na pregovore između Rusije i Sjedinjenih Država, koji su izazvali konsternaciju u Evropi.