PIŠE VESNA DEDEIĆ..

Volim kada mi kažu da sam ljepša uživo nego na TV ekranu iako me pred kamerama profesionalci doteraju, a privatno sam najčešće na nivou tuš, šampon i parfem. Žene se prolepšavaju pod nečijim pogledom a ne pod sopstvenim pogledom u kameru. Potreban je živ čovjek pod čijim ćeš se pogledom proljepšati! Nebitno je da li je taj čovek tetka, majka, dijete, prijatelj ili ljubavnik.

Krajem proleća, pred objavljivanje mog romana „Izgubila sam sebe“ novine i društvene mreže bile su pune fotografija na kojima imam savršenu šminku, malo fotošopa za podočnjake, divne haljine i frizure, ja nasmijana sa vještačkim trepavicama. Dobila sam desetine hiljada lajkova za te fotografije, hiljade nepristojnih ponuda, a onda su mi kćerka i nekoliko bliskih prijatelja rekli da im se ne sviđaju moje fotke.

- Sve je na mjestu ali nema onog što svi najviše volimo kod tebe - rekao mi je jedan prijatelj i počeo da mi nabraja čime ja plijenim.

Zaista, toga o čemu je on pričao na fotografijama nema.

Onda sam na sve ovo nadovezala već statističku činjenicu da su moje najstrastvenije i najljepše veze počinjale kada sam bila bez šminke, bez štikli i bez ideje i želje da nekog zavedem. Nije se smanjio a ni povećao ni broj čitalaca, ni gledalaca ni onih kojima je lijepo u mom društvu u odnosu na količinu korektora na podočnjacima ili brend haljine koju nosim.

Čemu onda služe filteri ako nam posao nije instant ljubav, seks ili instant namirivanje sujete? Dakle, čemu služe obnažene fotošopirane fotografije, naslovne strane ili storiji na kojima povećava grudi ona koja ih nema, kratkonoge postaju iz dobrog ugla dugonoge, bujne sjajne kose one sa slamom na glavi? Ako se bavite poslovima: starleta, poslovna pratnja ili prostitutka onda je potpuno na mjestu da pozovete konzumente vašeg tijela na jednu noć koristeći holivudske bjuti aplikacije. Pri tome, ne mislim samo na Instagram filtere i aplikacije za sužavanje struka i povećanje zadnjice već i na filtere koje su naše bake zvale „prodavci magle“ Ili „spolja gladac, unutra jadac“.

Upoznala sam mnogo nevoljenih žena, seksualno neispunjenih koje su na fotošopiranim fotografijama bombe, a koje su cio život preplakale jer niko ih nije volio i želio onoliko koliko one same sebe na fotografijama.

Sjećam se i devedestih kada su se u vrijeme sankcija nabavljali puš ap brusalteri, čarape za stezanje i priča mog prijatelja kako kada je završio u krevetu sa dotičnom među čaršafima nije našao ono što mu se dopalo. Dakle, stara priča o prvom jutarnjem buđenju posle burne noći, pod uslovom da je bure posle razočarenja muškarca uopšte bilo. Niko ne voli da bude žrtva obmane pa ni muškarac.

Nijedan psihički zdrav muškarac u krevetu ne traži plastičnu lutku sa Instagrama već zrno ljubavi i more strasti, bar onoliko koliko je te strasti bilo u vašim očima dok ste se slikale za instagram. A ujutro ne traži na vašim butinama celulit, na vašem licu bubuljice, bore ili podočnjake već partnera sa kojim će pojesti dobru kajganu, sa osmjehom početi novi dan ili se bar vratiti pod čaršafe da ponovi noć.

Samopouzdanje je uvijek bilo napoželjnija kategorija duha, pa i privlačnosti, a filteri su zaista loš mehanizam za bildovanje samopouzdanja. Placebo efekat i ništa više!

Godinama kroz svoje romane pozivam djevojke da budu dame čak i kada im se učini da prostakuše bolje prolaze u životu, da idu u klubove ne kao kopije Instagram influnserki već nasmijane, slobodne i svoje, da samo takve zaista mogu nekog da opčine umjesto da budu igračka za pred pijanu zoru, da pobjegnu od njega baš kod poslednje čaše šampanjca ako žele da čarolija traje duže od radnog vremena orkestra, da zdravi muškarci koji nisu na tabletama i opijatima vole srne a ne grabljivice. Ne, ne samo muškarci! I u prijateljstvu i u poslu i u ljubavi važno je nekom dati sve najbolje od sebe, a to sigurno nije samo vaš uglačani Instagram profil! Lijepo je imati ga, ali ne i dovoljno.

Međuljudski odnosi su vrlo obligacioni, pa i partnerski. Onaj koga zavedete iluzijom častiće vas samo iluzijom, onaj koga zavedete skupom torbom vjerovatno će vam pokloniti novu u istom cjenovnom rangu, a ako nekoga zavedete na dodir, na pogled, na šarm, onim čarobnim u sebi što ne može da uhvati ni jedna fotografija onda možete i od njega da očekujete čaroliju, pa i torbu ako je zaradio dovoljno. Dakle, kako tražiš tako ćeš i naći.

Postoji mnogo citata iz romana „Izgubila sam sebe“ koje djevojke ovog ljeta šeruju po društvenim mrežama upravo zato što sam ih podsjetila kako da se vrate sebi, da budu one najbolje, a da ne idu zbog šake ljubavi, slave ili novca u mulj obmane i sebe i drugih.

Jedna od tih varki su i oni klipovi gdje provučene kroz filtere kao da su mutave ćute i gledaju savršenih crta lica u kameru. Za početak liječenja od iluzije: Sve tako, ali reci nešto ili se bar nasmij, namigni, zapjevaj, zaigraj!

Upoznala sam mnogo gluvonijemih devojaka koje su rječitije, šarmantnije i fatalnije od ovih Instagram mutavica, mnogo djevojaka u kolicima koje su erotičnije i energičnije od nekih koje snimaju svoje korake u skupim štiklama, evo i juče na plaži jednu koja se ošišala na ćelavo posle hemoteapija i ima deset kilograma viška a opet plijeni. Jer, što bi rekao pjesnik, ima u njoj nečeg nedokučivog što treba čupati noktima.

Citiraću za kraj opet Iskru iz „Izgubila sam sebe“ i priznajem da sam joj u tim rečenicama poklonila iskustvo mlade Vesne:

“ Zaljubljena nikad samoj sebi nisam bila dovoljno lepa. Milion puta kada bi sedeo pored mene bez osmeha I žara u očima zapitala sam se da li sam dovoljno poželjna, a nikad da li sam dovoljno pametna!Istina je da nikada ništa I nikog nisam izgubila zbog toga što nisam bila dovoljno zgodna, a jesam jer nisam bila dovoljno mudra.” jer definitivno “ne postoji žena, makar bila sa diplomom Harvarda, lepotom Monike Beluči i karijerom Angele Merkel kojoj loš izbor muža ili pogrešna odluka deteta ne mogu zauvek ugasiti oči.I ne postoji žena, makar joj nemaština i tragedije spržili ruke, kožu i srce kojoj savršen suprug i uspeh deteta neće staviti na lice osmeh devojčice.“