EKSKLUZIVNI INTERVJU SRNA LANGO! "Poezija mi pomaže da savladam realnost!"

Glumica Srna Lango tvrdi da su glumci radnici treće smene. Insistira da se umetnost posmatra uz poštovanje određenih kriterijuma i priznaje da ne ume da napiše ljubavni roman. Objašnjava da od svoje primarne profesije nije odustala iako se nekad našali na tu temu i otkriva koliko uživa u samoći i literaturi.

[caption id="attachment_90915" align="alignnone" width="750"] Instagram[/caption]

Pre tačno godinu dana izjavili ste u jednoj emisiji da napuštate glumu i da imate u planu nešto novo, da li se u međuvremenu vaša odluka promenila?
- Nije to prva moja šala koja je ponekom zazvučala ozbiljno. Sklona sam crnom humoru, to se o meni zna, naročito na sopstveni račun. Nakon toga sam glumila onoliko, ali korona jeste pobrkala mnoge planove i meni kao i drugima. Otkazivale su se predstave, zatvarale glumačke škole. Svi smo shvatili tih dana da je vreme da možda prvi put u životu imamo i plan „b“ i plan „c“... Ili da ne pokušavamo da imamo planove uopšte. Zato me je načas, tada, zabavilo da kao ostavljena mlada pred oltarom izigravam da je do mene i moje odluke. Bilo kako bilo, vic koji moraš da objasniš ipak verovatno nije dobar vic, ali meni je i dalje smešno, ne umem drugačije da preskočim nemoć.

„Pozorište je u mom životu ona retka tačka osećaja apsolutne zaštićenosti“

Na samom početku pandemije, dok su mere bile mnogo oštrije, rekli ste da sanjate miris pozorišta koliko vam nedostaje, otkud onda odluka o povlačenju?
- Pozorište je u mom životu ona retka tačka osećaja apsolutne zaštićenosti i tačnog otklona s pravom. Pozorište je beg u istinskiju istinu.
Monodrama „Lov na srne“ osvojila je publiku širom Srbije i regiona, da li ćemo moći da gledamo reprizu ili nastavak, naravno, pod uslovom da odluka o povlačenju nije konačna?
- Ništa nije konačno osim promena, a još manje moj raskid sa glumom. Taj odnos, evo, traje kao na mreži na onoj opciji za vezu gde štikliraš: „komplikovano je“ A nije. Opet se šalim. I glumim. „Lov na srne“ je bio uzbudjiv poduhvat i stigao je kojekuda po Srbiji, a svuda je jednako izazivao smeh i radost, međutim, činilo mi se da treba stati dok se traži „karta više“, pa smo eto, posle „Kombank dvorane“ „zatvorili radnju“ iako se saradnici nisu naročito slagali sa tom odlukom. Nisam planirala nastavak, mada mi imponuje da sam od publike dobijala poruke tipa „ja bih ovo gledala u nastavcima“.
Iza vas su i dva romana, a primetila sam i neke stihove u poslednje vreme na vašim društvenim mrežama, da li ćete nas možda iznenaditi i zbirkom pesama?
- Što se pisanja tiče, iza mene su i dve napisane i izvođene pozorišne predstave, više od sto kolumni i novinskih objavljenih rubrika, dva izdata romana, sijaset naručenih songova za muzičare i reklame, nešto objavljene poezije, televizijski projekti, editorijali i koješta još na čekanju. Počela sam da pišem pre nego što sam ušla na FDU i pišem i dalje. Sada najviše kao kreativni deo jednog fantastičnog ženskog marketinškog tima, a poezija je jedan od načina da savladam takozvanu realnost. Poezija je lek kao i smeh. I čitam je i pišem kontinuirano. Ne planiram da je objavljujem nadalje ali... „Čovek planira, Bog se smeje“.

Kad smo kod vašeg književnog stvaralaštva, pročitala sam da ste rekli da ne umete da napišete ljubavni roman, da li se u međuvremenu nešto promenilo tim povodom?
- Ne, nije. Svašta umem da napišem i uradim, ali ljubavni roman ne. Zato je to verovatno i u „Lovu na srne“ bio jedan od delova na koji je publika cirlitala od smeha. Opis sopstvene nespretnosti u razumevanju teme. I inače ima tih punktova životnih koje, rekla bih, svi bolje razumeju od mene.

„Mi glumci smo radnici treće smene...“

Da li je bilo teže baviti se umetnošću tokom ozloglašenih devedesetih ili danas kada je sve digitalizovano i prebrzo?
- Umetnost ne traži apsolutno razumevanje nikad. A ko se usudi da za njom krene u nadi da će je i dotaknuti, ne bi trebalo da očekuje ni dobre okolnosti, to je gotovo oksimoron. Umetnost ne podleže ovozemaljskom ubrzanju. No, ja sam glumica. Nisam studirala umetnost, nego glumu. Malo mi je neugodno koliko se lako barata danas rečima i pojmovima. To što imaš umetničke težnje i osetljivu dušu pod tušem ili dok biraš s ukusom stolnjak za kuću zaista te ne čini umetnikom. Kao što te ni ta reč na Instagramu pored šifre ne pretvara u umetnika. Mi glumci smo radnici treće smene. Valjalo bi poštovati neke kriterijume iznova.
U poslednjih nekoliko godina serije su u predominaciji, kako humorističke, tako i one sa ozbiljnijom tematikom, kakav stav imate prema tom trendu?
- Važno je da je tako i neka je tako. Ne može izaći ništa dobro iz pukog teoretisanja. I novi ljudi treba da se pokažu. Toliko se kukalo da se premalo snima, a sada nalaze manu čestim produkcijama. Mora da se radi. Ni pekar ne može da pravi hleb bez pekare. Naročito ne fantastičan hleb. Da, ima lošijih i boljih pekara. Pa divno, biraj!
Često vašu lepotu porede sa Žilijet Binoš, da li i po vašem mišljenju postoje sličnosti?
- Za to poređenje i ne znam, ali od malih nogu slušam kako ličim na nekoga i tada me je to nešto silno nerviralo. Te Romi Šnajder, pa jedna od sestara Hemingvej, pa Stefani od Monaka, pa Simon Sinjore, pa Lorin Bekol. Evo sad čujem i Binoš, ali kad sada pogledam spisak, najbolje samo da se zahvalim u miru. Odličan spisak. Jesu sve dame „na svoju ruku“, malo rekla bih, ne bunim se. Sve su mi po volji i sve može.
Pored pisanja i samoće govorili ste da vam je svojevrstan lek i vaša bašta.
- Bilo je tako, da. A onda je ta bašta, kao i sva pribežišta obavila sa mnom svoje i ostala tamo negde da druge „leči”, a ja sam krenula dalje namirena, jednako ljubeći samoću i literaturu.

[caption id="attachment_90917" align="alignnone" width="1028"] Printskrin[/caption]

Ostavljate utisak zadovoljne žene. Imate li udvarače?
- Zadovoljna sam. Uz sve nespretnosti i okolnosti sa kojima se svako na ovoj planeti rve, živim tačno onako kako sam izabrala i na mnogo čemu sam zahvalna silno. Lepo je i kad nije lako. Cela sam i luda za životom i to nije nešto do čega stižeš preko udvarača.

Izjavili ste: „Diviću se muškarcu koji me bude zainteresovao.” Kakve osobine bi on trebalo da ima?
- Ne bih baš uputstvo za osvajanje mene ovde objavljivala, a i nemam ga. Ponekom je definitivno uspelo. Našalila bih se najradije i sada, ali ako se našalim moglo bi da zvoni po portalima opet predugo i pogrešno. Šalu na stranu, sa udvaračima ili bez život je jako zavodljiva i raskošna pojava.