Српска православна црква и вjерници славе Светог великомученика и побједоносца Георгија. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вjеру.

Свети Ђорђе веома је слављен код Срба. Познат је и као Свети Георгије или Свети Ђурађ. Ђурђевдан се обележава на дан страдања Светог Ђорђа.

Многи га славе као крсну славу, а Српска православна црква га слави два пута годишње.

Главни празник је Ђурђевдан када је Свети Георгије приказан на коњу како убија аждају, а обиљежава се и пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц (16. новембра) када се слика као војник са копљем у руци.

Свети великомученик и побједоносац Георгије


Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, гдје је дјечак одрастао. Већ у 20. години доспио је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то вријеме, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је хришћанин. Тиме је започело његово страдање за вјеру.

Млади Георгије је утамничен, а потом мучен на свакојаке начине у којима је Диоклецијан желио да убије.

После више дана мучења цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедио живот.

Према предању Георгије је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. То је видјела и царица Александра која је узвикнула: "И ја вјерујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу".

Цар Диоклецијан затим изда наређење да се одруби глава и Георгију и царици Александри.

Свети Георгије ју је, по вјеровању, побиједио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву".

Свети Ђорђе заштитник


Ђурђевдан се празновао још у претхришћанском периоду, јер се овај дан одувијек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.

Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.

Ђурђевдан је и хајдучки састанак. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.

Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.

Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Њемци, Италијани, и други народи.

Празник са највише обичаја


Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.

Према вјеровању, на данашњи дан се сријећу зима и прољеће. Обичај је да се плету венчићи од љековитих трава који се онда бацају у текућу воду.

Вјерује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.

Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак прољећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима.

Сијеку се врбе и онда се оне стављају на куће. Дјеца углавном долазе увече и скидају те венчиће. Вијенац украден са дјевојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.