Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao je 22. septembra 2024. godine u hramu Svetog Save na Vračaru svetom Liturgijom i svečanim činom hirotonije izabranog i narečenog visokodostojnog arhimandrita Pajsija u čin Episkopa dioklijskog, vikara Mitropolita crnogorsko-primorskog.

Na početku svečanog čina hirotonije, izabranog i narečenog episkopa Pajsija su kroz carske dveri izveli izabrani Episkop kostajnički arhimandrit Serafim i iguman hilandarski Metodije na soleju, gde su oko Patrijarha stajali sabrani arhijereji. Tom prilikom, dok je u ruci držao svojeručno napisano Izloženje pravoslavne vere, na pitanje Njegove Svetosti Patrijarha: „Radi čega si došao i šta išteš od naše smernosti?“, izabrani i narečeni episkop Pajsije je odgovorio: „Hirotoniju arhijerejske blagodati, Svetejši Vladiko, po saglasnosti i klirika najsvetije Episkopije dioklijske“. Zatim je izabrani i narečeni episkop Pajsije posvedočio veru koju ispoveda pročitavši Nikeo-carigradski Simvol vere i Ispovedanje vere u kojima je izložio dogmate Svete Crkve sa zavetovanjima na vernost Crkvi.

Usledila je sveta Liturgija tokom koje je, po osveštanoj bogoslužbenoj praksi, obavljen svečani čin hirotonije. Izabrani episkop Pajsije je, vođen dvojicom arhijereja, tri puta obišao Časnu Trpezu, koju je celivao dok ga je Patrijarh blagosiljao Časnim Krstom. Arhijereji su zatim priveli izabranog episkopa Pajsija pred Časnu Trpezu, gde mu je Patrijarh na glavu položio kraj omofora, a arhijereji otvoreno Jevanđelje. Pošto je pročitao molitve hirotonije, patrijarh Porfirije je novohirotonisanog episkopa Pajsija obukao u sakos i omofor, a zatim položio na njega krst, panagiju i arhijerejsku mitru svečano uzglašavajući: „Aksios!“ i „Dostojan!“, što su svo sveštenstvo i narod u radosti otpevali. Preosvećeni Episkop dioklijski g. Pajsije je, zatim, po prvi put narod blagoslovio trikirijama i dikirijama.

Na toržestvenoj svetoj Liturgiji pod svodovima zavetnog hrama srpskog naroda Svetejšem Patrijarhu g. Porfiriju su sasluživali: visokopreosvećna gospoda mitropoliti tverski i kašinski Amvrosije, lovčanski Gavrilo, krfski Nektarije, tetovsko-gostivarski Josif, sremski Vasilije, bački Irinej, žički Justin, vranjski Pahomije, braničevski Ignatije, crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije, niški Arsenije i zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije; kao i preosvećena gospoda episkopi: deljendrovsko-ilindenski Joakim, pakrački i slavonski Jovan, bihaćko-petrovački Sergije, osečkopoljski i baranjski Heruvim, budimljansko-nikšićki Metodije, šabački Jerotej, jegarski i izabrani londonski i britansko-irski Nektarije, mohački Damaskin, hvostanski Aleksej, novobrdski Ilarion, toplički Petar, jenopoljski Nikon, moravički Tihon i umirovljeni kanadski Georgije.

Sasluživali su i: visokoprepodobni arhimandriti Serafim, izabrani Episkop kostajnički; Metodije, iguman hilandarski; Nektarije, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda; Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; Sava, iguman dečanski; Isaija, iguman manastira Bijele; Sergije, iguman ostroški; Mihailo, iguman Svetih Arhangela; Benedikt, iguman Miholjske Prevlake; Varnava, iguman manastira Treskavca; Stefan, iguman velikoremetski; Danilo, iguman Đurđevih Stupova; kao i Hristodul (Triandafilos) i Justin (Konstantas). Sasluživali su takođe i: protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protojereji-stavrofori Slobodan Zeković, Obren Jovanović, Slobodan Jokić, Nenad Tupeša, Radomir Nikčević, Darko Pejić, Goran Spajić, Dalibor Milaković i Nikola Gačević; protojereji Blagoje Rajković, Mihailo Kovačev, Sergej Butko, Jovan Vuković, Milan Kadijević, Nikola Pejović, Mirko Vukotić, Mirčeta Šljivančanin, Danilo Damjanović, Milivoje Jovović, Draženko Ristić, Aleksandar Lekić, Igor Balaban, Nemanja Krivokapić i Anđelko Boričić; protosinđeli Pavle, Justin, Kliment i Gavrilo; jeromonasi Nektarije Hilandarac, Makarije, Rafailo, Vladislav, Mihailo, Simeon, Jovan i Filotej; jereji Ilija Slamkov, Miloš Balaban, Miloš Lučić i Obren Damjanac; protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Mladen Kovačević; đakoni Miroslav Nikolić, Jovan Zorin i Živomir Josifovski, kao i jerođakon Sionije (Zorić).

Posle čitanja odeljka iz svetog Jevanđelja besedio je Visokopreosvećeni Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije.

– Hirotonija episkopska je prevashodno Svetoduhovski događaj. Ono što se jednom dogodilo, kada je Gospod ustrojavao svoju Crkvu, ima večnu vrednost i večnu stvarnost. Mi smo taj događaj preko ove današnje svete službe i preko prizivanja Svetog Duha iz usta Njegove Svetosti, arhijereja i vernog naroda na novog episkopa doživeli i postali smo saučesnici tog događaja našeg spasenja – poručio je mitropolit Joanikije.

Na kraju svete arhijerejske Liturgije, patrijarh Porfirije je sa amvona uputio očinsku pouku novohirotonisanom episkopu Pajsiju o značaju službe koju je primio:

– U Crkvi je sve ustrojeno po redu i poretku, da bude blagoobrazno, opet po reči Jevanđelja, a to je paradoks Crkve i života u Crkvi. U Njoj je apsolutna i potpuna sloboda, sloboda u Hristu, sloboda od greha, smrti i đavola, ali sa druge strane, spolja posmatrano, moglo bi se reći da je život u Crkvi u isto vreme lišavanje slobode. Na to liči, ali zapravo to nije lišavanje slobode, nego poslušanje Crkvi, i to poslušanje koje podrazumeva raspinjanje sebe i svoje volje, odricanje od sebe i svoje volje kroz poistovećenje sa voljom Hristovom, a to nije ništa drugo nego istinska i prava sloboda. Po tom redu i takvom poretku naš Sabor je zajedno sa Duhom Svetim našao za shodno da Vi budete vikarni episkop, pomoćni episkop Mitropolitu crnogorsko-primorskom. To znači da će se sve ono što je služba Hristova i služba apostolska odvijati po poretku Crkve i Promislu Božjem u Eparhiji crnogorsko-primorskoj, na tom prostoru, u zemlji Svetog Simeona Mirotočivog, u zemlji Svetog Save, Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Vasilija Ostroškog i mnogih znanih i neznanih svetitelja Božjih, u Crnoj Gori koju svi istinski i iz dubine duše volimo i vidimo kao organski deo naše pomesne Crkve. Tamo ćete vršiti službu Hristovu i službu apostola krštavajući, privodeći sve Hristu i Crkvi Hristovoj, najpre decu Svetog Save, najpre Srbe svetosavce, a onda i sve druge ljude koji čeznu za istinom, pravdom i lepotom, za punoćom, za spasenjem, jer u Crkvi Hristovoj nema Grka i Jevrejina, kako kaže apostol Pavle, nego svi smo jedno u Njemu.

Na kraju pouke, patrijarh Porfirije je uručio arhijerejski žezal episkopu Pajsiju poručujući: – Primi žezal ovaj da napasaš povereno ti stado Hristovo! Poslušnima neka bude za oslonac i ukrepljenje, a neposlušne i nepokorne upućuj i karanjem i krotkim vaspitavanjem, u Hristu Isusu Gospodu našem. Dostojan!

Zatim je Preosvećeni Episkop dioklijski g. Pajsije uputio svoju prvu arhijerejsku besedu u kojoj je poručio: – U ovom svetu za borbu treba biti spreman, jer ona neminovno predstoji, ukoliko želimo sačuvati sebe na palubi spasiteljnoj, koja jedina ostaje krepka tvrđava i koja jedina uliva nadu i sigurnost. Čak i onda kada svoje lične snage vidimo nedovoljnim, oslonac nam je Onaj koji je rekao: „Kad otideš na vojsku na neprijatelja svojega i vidiš konje i kola i narod veći od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je s tobom Gospod Bog tvoj” (5 Moj. 20,1). Potpuno je jasno da jedini naš neprijatelj jeste samo greh koji je i uzrok našeg stradanja i međusobnih neprijateljstava, protiv koga nam se valja neprestano boriti, na njega ustajati i protiv njega ratovati, a želja je Božja i svih nas da se „svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine” (1 Tim. 2,4).

Pored rodbine i prijatelja episkopa Pajsija, sveštenstva i monaštva iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve i mnogobrojnog blagočestivog vernog naroda, u svetoj Liturgiji i činu hirotonije molitveno učešće su uzele i visokoprepodobna mati Haritina, igumanija Pećke Patrijaršije, kao i igumanije i nastojateljice manastira Ždrebaonika, Ćelije Piperske, Dobrilovine, Podmalinskog, Župe, Duljeva, Dobrske Ćelije i Svetog Spiridona.

Bogosluženju su prisustvovale mnogobrojne ugledne javne ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije i Crne Gore, među kojima i: g. Nenad Popović, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije; g. Budimir Aleksić, potpredsednik Vlade Crne Gore; dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde Republike Srbije; g. Đorđe Ivanović, sekretar Ministarstva pravde Crne Gore; g. Dragan Radović, direktor Direktorata za saradnju sa verskim zajednicama Crne Gore; mons. Santo Ganđemi, apostolski nuncije u Republici Srbiji.