„Dosta pljačke, dosta sa korupcijom“ reče taksista koji je godinama pljačkao ljude, naročito strance, naplaćujući vožnju automobilom više nego što neke kompanije naplaćuju let.
„Studenti su naše svetlo na kraju tunela, plačem gledajući kako marširaju do Novog Sada“, reče majstor koji mi je montažu klime naplatio 20 hiljada, što ne mogu da dokažem jer mi nije izdao račun.
Kanula mi je na ošišanu glavu i suza frizerke koja naplaćuje 1000 dinara svoj petominutni rad, kojoj je dosta zuluma, a njen komšija, koji limenku piva naplaćuje 200 dinara, pljeskavicu 500, složio se, uz reči „meni je dobro, žao mi naroda“. Uglavnom je svima žao nekog drugog, takav smo narod, empatija nam je u genima. Vidim kasnije da je na jednom od novosadskih mostova organizovano masovno šišanje i to besplatno.
„Studenti su naše najplavlje more“, rekao je jedan zabavljač, koji je zaboravio da mi nemamo more, ali on zato ima nekretninu na hrvatskom primorju, pa mu se pomešalo. I njemu dobro ide, ali žao mu naroda. Taj zabavljač i onaj drugi, u slobodnoj Srbiji bi konačno mogli da u svojoj emisiji vređaju i samog predsednika te slobodne Srbije.
Svi zajedno su uskliknuli da se oseća miris slobode, a u vazduhu se ipak osećao miris prasetine, jer je neko žaleći za jednom nedužnom životinjom, psom Donom, drugu nedužnu životinju natakao na ražanj i ispekao, kako bi poslužio nove Solunce.
Ohrabrili su studente, pripisali im mitske moći i zasluge, uporedili ih sa junacima iz Prvog svetskog rata. Šlihtanje studentima postalo je „mejnstrim“, naučite vi nas, držite nam čas, budite vi nama očevi, mi ćemo vama biti deca. Ćerke počele majkama da objašnjavaju kako izgleda porođaj.
Psiholozi objašnjavaju kako svi treba da plačemo i da budemo oduševljeni biblijskim prosvetljenjem koje trenutno proživljavamo.
Na novosadskom komemorativnom skupu isti zabavljači kao onomad na skupu „Srbija protiv nasilja“. Bila je to, kao i danas, serija apolitičnih skupova, koja je rezultirala registracijom udruženja sa istim nazivom, u jednoj šabačkoj kafani.
Nenadležan si, ti takođe, svi ste nenadležni, besno uzvikuju novi Solunci! Kako ćemo izađi iz društvene i političke krize? Ima li neko rešenje? Ima – ProGlas.
ProGlas ćemo proglasiti nadležnim, a oni kažu ni nova vlada ni izbori. „Uskoro izlazimo sa modelom za mirnu političku tranziciju društva“, poručuju iz ove nepolitičke organizacije zabrinutih i dobronamernih, neukaljanih ljudi. Eto rešenja! Politikom će se baviti ljudi koji nemaju veze sa politikom, niti ih zanima.
„Nisam došao ovde da vam držim govore“, reče glumac, reditelj, scenarista, producent, nepolitičar, aktivista i iznad svega dobronamernik sa čela ProGlasa. Potom je održao govor.
.jpg "Rusija i SAD ulaze u fazu kontrolisanog rivalstva")
