GUBERNATOR BALICKI Liniju odbrane u Zaporožju napao bi samo ludak

„Ne želim da osudim i uopšte komentarišem odluku naših vlasti da produži za 2 mjeseca sporazum o žitu, ali moram da iskažem svoje mišljenje – ja sam protiv.“ – ispričao mi je prošle nedelje Jevgenij Balickij, od vlade u Moskvi imenovani gubernarotor dijela Zaporožske oblasti i sam sporazum uporedio sa „Dokumentima koje je uoči Majdana potipsao Viktor Janukovič uz posredovanje zapadnih ambasadora o regulisanju situacije i vanrednim izborima, a koji su izigrani i iskorišćeni za njegovo svrgavanje“.

Jevgenij Balicki do rata bio je blizak saradnik bivšeg predsjednika Viktora Janukoviča i jedan od najuticajnijih političara u Zaporožskoj oblasti. U dva mandata biran je za poslanika Vrhovne rade Ukrajine. U maju prošle godine, dva mjeseca od ruskog upada u Ukrajinu imenovan je za načelnika Vojno-građanske administracije, a nakon referenduma u septembru promovisan je za gubernatora dijela Zaporožske oblasti koga kontroliše ruska armija. Oko 2/3 predratne teritorije oblasti pod kontrolom je Rusa, a linija fronta proteže se na preko 300 km. S obzirom na konfiguraciju terena Zaporožje je strateški najpogodniji pravac od nekoliko mogućih varijanti za dugonajavljivanu kontraofanzivu ukrajinske armije. Uspjehom na Zaporožskom pravcu Ukrajina bi presjekla kopneni koridor za Krim, za sada najveći strateški uspjeh ruske armije za 15 mjeseci rata.

Gubernator Balickij, sam bivši oficir i pilot helikoptera koji je učestvovao i u misijama UNPROFOR-a na Balkanu početkom 90-ih, smatra da je Ukrajina propustila šanse da prodre u Zaporožsku oblast krajem prošle godine i navodi da je sada čeka „nesalomiva linija odbrane na koju bi se usudio da udari samo ludak“. Imao sam prilike da razgovaram i sa vojnicima dobrovoljačkog bataljona „Pavel Sudoplatov“, nazvanog po legendarnom sovjetskom obavještajcu generalu NKVD-a rođenom u okolini Melitopolja -najvećim gradom oblasti koga kontrolišu Rusi, koji smatraju da „strah od ukrajinske kontraofanzive postoji samo u pozadini, dok tog straha nema na prvoj liniji, zato što su borci svjesni da je njihova odbrana nesalomiva“.

U ovakvoj atmosferi permanentne ratne psihoze i realnog rizika od bombardovanja protiče život u Zaporožskoj oblasti. Ukrajinska vojska nedavno je nove britanske rakete Storm Šedou iskoristila da bombarduje Berdjansk, strateški važnu luku u Zaporožskoj oblasti, koga smo bukvalno dan ranije posjetili. Prošpartali smo stotine kilometara unutar oblasti, gledajući uglavnom nepregledna polja već zasijana pšenicom, raži i drugim poljoprivrednim kulturama. Nerijetko uz polja nadziru su se i rovovi, desetinama kilometara daleko od prve linije, što nam govori da su Rusi ozbiljno shvatili rizik od ukrajinske kontraofazive i za nju se čini se valjano pripremili i u dubini teritorije.
I tako uz rovove, povremeno raketiranje i gomilu ratne tehnike na cestama teče život u Zaporožskoj oblasti. Uprkos svim ratnim opasnostima i izazovima zasijano je 920.000 hektara, gotovo 70% ukupne obradive zemlje pod kontrolom ruske armije. To je recimo za preko 50% više od ukupne površine oranica u Vojvodini. Zemlja i prateća poljoprivredna infrasturktura u Zaporožskoj za 24 godine ukrajinske nezavisniosti oblasti bila je prodata, ili pod povoljnim uslovima data na dugoročno korišćenje domaćim veleposjednicima, oligarsima i stranim kompanijama, uglavnom iz SAD. Nakon ruskog upada u Zaporožsku oblast, većina veleposjednika i stranih komapnija je otišla i ostavila svoja preduzeća. Oni koji su ostali, kako tvrde u oblasnim organima vlasti, nastavili su nesmetano da posluju. Ruku na srce, ostati i raditi u uslovima kada vlada u Kijevu svakog ko i na egzistencijalnom nivou sarađuje sa novim vlastima optužuje za izdaju države i stavlja na listu za odstrel nije lako.

Da bi obezbijedili i koordinisali poljoprivrednu proizvodnju, stvorili uslove za sjetvu i žetvu, nove regionalne vlasti formirale su Državnog žitnog operatora, preduzeće koje je nacionalizovalo 22 silosa i punkta za prijem žita. Posjetili smo ih nekoliko, uključujući i jedan na 30-ak kilometara od ukrajinskih položaja, koji je razoren udarom Hajmarsa. Zaposleni sa kojima smo razgovarali tvrde da je čak 12 raketa ovog sofisticiranog američkog raketnog sistema ispaljeno na njihovo preduzeće. Ono što na prvi pogled bode oči da je sva poljoprivredna infrastuktura koju smo vidjeli iz vremena SSSR-a, počevši od građevinskih objekata do transportnih vagona, a da za 24 godine ukrajinske nezavisnosti, gazdovanja lokalnih velmoža i stranih kompanija, nije čak ni okrečena, a kamoli elementarno renovirana i prilagođena savremenim potrebama i mogućnostima.

Vratimo se na kraju Žitnim sporazumu, tokom našeg boravka produženom za još 2 mjeseca. Regionalno rukovodstvo ga smatra neprihvatljivim jer on ne predviđa ukalanjanje američkih sankcije za regionalna preduzeća i zvaničnike koje se trude da koliko je moguće održe poljoprivredu proizvodnju. Američke sankcije praktično onemogućavaju bilo kog međunarodnog partnera da kupi žito iz Zaporožske oblasti pod ruskom kontrolom. «Protiv direktora našeg Državnog žitnog operatora Nikite Busela pored američkih nedavno su uvedene i sankcije vlade Velike Britanije. Kud ćete od toga bolju potvrdu da mi ovdje radimo dobar posao.» - ironično komentariše Jurij Guskov, regionalni ministar ekonomskog razvoja, sa kojim sam takođe imao prilike da tokom boravka u Zaporožskoj oblasti nekoliko puta razgovaram.

Stav autora ne održava nužno stavove portala Aloonline.me