Niko mu nije tražio da bude alhemičar i pretvara blato u zlato, niti da prosipa maršalove, Titove, cucke planove, već da uradi ono zbog čega se uturio kao premijer. Na kraju smo dobili to da kaže “nek ide svak u koju goJ oće crkvu, evo godinu dana samo pričamo o tome”.
Nije postao premijer ni što je profesor, nego zato jer su ga predložili ljudi iz Crkve kao nestranačku i, navodno, apolitičnu ličnost, blisku toj našoj instituciji. Sad radi apsolutno sve suprotno i to nikakve veze nema sa njegovim zadatkom. Bavi se pitanjima za koja nema podršku, niti ga je ko onomad prihvatio da prosipa razne “bisere”.
Sad nema nikakav legitimitet, Vlada ne postoji, a laboratorija kojekakvih “planova” je davno eksplodirala.
Piše: Petar Drašković
