Profesor iz Zagreba: Srbija rasla brže iako je Hrvatska ušla u EU

ZAGREB – Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocijenio je da je Srbija u periodu vlasti Aleksandra Vučića zabilježila značajan ekonomski rast, ističući da je od 2014. godine rasla brže od Hrvatske, iako je Hrvatska u međuvremenu postala članica Evropske unije.

Jović je, gostujući u emisiji „Brifing”, među rezultatima tog perioda izdvojio rast BDP-a, izgradnju auto-puteva, „Beograd na vodi”, EKSPO, novi nacionalni stadion, velike strane investicije, kao i spasavanje strateških industrijskih sistema poput Željezare Smederevo.

„E sad, pozitivno... neka dostignuća tog Vučićevog perioda... To je, prije svega, ja bih rekao, prilično značajan ekonomski rast”, rekao je Jović.

„Srbija je rasla brže od Hrvatske”

Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka posebno je ukazao na ekonomski rast Srbije u poređenju sa Hrvatskom.

„Srbija je ekonomski rasla brže od Hrvatske u tom periodu, od 2014. do danas, što je pomalo paradoksalno, jer smo mi ušli u Evropsku uniju, ali taj rast BDP-a bio je značajan”, kazao je Jović.

On je naveo i podatke kojima je pokušao da pokaže koliko je Srbija u međuvremenu smanjila ekonomsku razliku u odnosu na Hrvatsku.

„Hrvatska sada ima, mislim, 93 milijarde evra bruto domaćeg proizvoda, Srbija 89, a, recimo, 2014. bilo je ipak 43 prema 32. Znači, bile su veće razlike. Dakle, ipak on može da pokaže neke ekonomske uspjehe”, rekao je Jović.

Auto-putevi, „Beograd na vodi”, EKSPO i nacionalni stadion

Govoreći o infrastrukturi, Jović je nabrojao neke od najvećih projekata koji su pokrenuti ili realizovani u Srbiji tokom Vučićevog perioda.

„Infrastrukturno – izgradnja auto-puteva, ‘Beograda na vodi’, EKSPA, čitavog niza projekata, sada i novog nacionalnog stadiona, kao i dosta velikih investicija, uključujući investicije iz zemalja kao što je Kina”, naveo je Jović.

Posebno je ukazao na kineska ulaganja i preuzimanje velikih industrijskih sistema koji su godinama bili među najvećim ekonomskim problemima Srbije.

„Recimo, spasavanje strateških objekata kao što je Željezara Smederevo ili rudnici u Boru i tako dalje”, rekao je Jović.

Jović: Prosječne plate sa oko 330 na 1.200 evra

Jović je kao jednu od najvidljivijih ekonomskih promjena u Srbiji izdvojio i rast zarada.

„Recimo, rast plata, ako malo pogledate. Prosječne plate u Srbiji su 2014. bile 330 evra, a sada su 1.200 evra”, kazao je Jović.

Pored ekonomskih i infrastrukturnih ulaganja, u razgovoru je pomenuto i značajno povećanje izdvajanja Srbije za vojsku i naoružanje.

Na konstataciju voditelja da je Srbija mnogo ulagala i u naoružanje, Jović je odgovorio:

„Između ostalog... Istovremeno i veliko naoružavanje...”

Jović je tako, govoreći o periodu vlasti Aleksandra Vučića, kao konkretne ekonomske rezultate izdvojio značajan rast Srbije, smanjivanje razlike u odnosu na Hrvatsku, rast plata, izgradnju auto-puteva i velikih infrastrukturnih projekata, kao i ulaganja kojima su obnovljeni važni industrijski kapaciteti zemlje.