Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 24. novembra 2024. godine svetom arhijerejskom Liturgijom u Sabornoj crkvi Svetog Save u Londonu i tom prilikom u tron Episkopa londonskih i britansko-irskih uveo Njegovo Preosveštenstvo g. Nektarija.


Srbi i Srpska Pravoslavna Crkva u Londonu


Na redovnom zasedanju od 14. do 18. maja 2024. godine Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve doneo je odluku o podeli Eparhije britansko-skandinavske, pa su formirane Eparhija skandinavska sa sedištem u Stokholmu i Eparhija britansko-irska sa sedištem u Londonu, za čijeg arhijereja je izabran dosadašnji vikar Patrijarha srpskog, Preosvećeni Episkop jegarski g. Nektarije. Smatra se da u Londonu i okolini živi oko četrdeset hiljada pravoslavnih Srba. Većina Srba se naselila u Londonu posle Drugog svetskog rata. To su mahom bili vojni i politički migranti, saveznici britanske vojske, koji su izbegli iz domovine u kojoj je zavladao komunistički režim. Posle ratova devedesetih godina pojačao se priliv Srba koji su bežali od nedaća uzrokovanih raspadom Jugoslavije.

Londonski Srbi se okupljaju u znamenitoj Sabornoj crkvi Svetog Save, koja je izgrađena 1903. godine kao anglikanska crkva posvećena Svetom Kolumbu. Kasnije je preuređena za pravoslavna bogosluženja. Osvećenje je 1952. godine obavio Sveti vladika Nikolaj Žički i Ohridski. Građevina je vrlo prostrana, ukrašena je freskama koje su mahom kopije sa zidova srpskih manastira 13. veka sa područja Kosova i Metohije. Posebno je vredan ikonostas izrađen u duborezu od orahovog drveta i bogato ukrašen ikonama. Ispred oltara se nalaze dva trona, takođe izrezbarena u orahovini. Jedan je namenjen episkopu, a drugi Kraljevskoj porodici. Na kraljevskom tronu je, pored članova srpske kraljevske porodice koja je živela u izbeglištvu u Londonu, 1945. i 1957. godine sedela i kraljica Elizabeta II, kuma na krštenju princa Aleksandra, sina kralja Petra II, odnosno Marije Tatjane, ćerke princa Andrije Karađorđevića. Predsednik Srpske Pravoslavne Crkvene opštine u Londonu bio je svojevremeno i veliki srpski književnik Miloš Crnjanski. Pri Sabornoj crkvi Svetog Save deluje nedeljna škola, hor, škola folklora i Kolo srpskih sestara.


Patrijarh Porfirije: Pokajanjem počinju naše duhovne radosti i spasenje


O pročitanom jevanđeljskom odeljku na svetoj Liturgiji besedio je patrijarh Porfirije:

– Reč Hristova je uvek ista, jer je istinita. Samo je potrebno da u svako vreme u kojem živimo tu reč protumačimo na istinski i pravi način. Tumač reči Božje jeste Crkva Hristova, zato i ovde, sada sabrani u hramu Svetoga Save, u mnogoljudnom gradu gde se ukrštaju mnoge kulture, mnoge ideje, mnogi duhovni i ideološki vetrovi, reč Hristova ima istu snagu, isti smisao, isti značaj koji je imala i onda kada se Gospod obraćao učenicima svojim, a naročito na oltaru na kojem je služio Sveti Nikolaj, na oltaru koji je on osvetio i na mestu gde su mnoge suze molitvene i suze vapaja prolivane za spasenje svoje, svog naroda i čitavog sveta.

– Logično je i uobičajeno da smo svi slabi i nemoćni, da svi padamo i najviše padamo u našim međusobnim odnosima, jer vrlo često ne pokazujemo i ne potvrđujemo ljubav, nego smo sebični, vidimo jedni druge kao takmace, kao međusobne protivnike, kao uzurpatore, a u ovoj priči bogataš bi hteo da se izmeni, da se promeni, međutim kada se ode iz ovog sveta nema više šanse i mogućnosti da menjamo svoje stavove. Zapravo, promena svojih stavova treba i može da se čini ovde i sada. Ova priča nas poziva na promenu uma, na pokajanje, a pokajanje opet nije posipanje pepela po glavi i samokažnjavanje. Pokajanje je, kako kažu sveti Oci, među njima i Sveti Jovan Zlatousti, radosna tuga, momenat kada uočimo da smo pogrešili, da nismo ispoštovali bližnjeg, da ga nismo zavoleli, da ga nismo zagrlili, da nismo njegov krst, njegovu muku uzeli na sebe, kada uočimo sve to i mnogo više od toga kao svoje promašaje, nepoštovanje i neispunjavanje zapovesti Božjih i poželimo da budemo drugačiji. To je momenat kada smo tužni zbog svoga pada, greha i promašaja, ali još više radosni zbog toga, jer uočivši svoju pogrešku, odjedamput osećamo ljubav Božju, blagodat Njegovu, da je ona veća, šira i dublja od svakog našeg nedostatka. Samo je dovoljno da se spoznajući sebe obraćamo Njemu, Gospodu našem, u molitvi – poručio je Svetejši Patrijarh g. Porfirije.


Vladika Nektarije: Po ugledu na Hrista Velikog Arhijereja, nisam došao da mi služe, nego da služim


Posle uvođenja u tron episkopa londonskih i britansko-irskih, Njegovo Preosveštenstvo Episkop g. Nektarije, održao je pristupnu besedu u kojoj je između ostalog poručio:

– Neobično tajanstvo Božjeg promisla projavljuje se i dalje u mom životu. Obretoh se danas na ovom svetom mestu, u ovoj blagodatnoj stasidiji sa koje se nadzire i upravlja, propoveda i svedoči, a pre svega po ugledu na Hrista Velikog Arhijereja „služi“, jer nam je u arhijerejstvo Gospod utkao ove reči kao smisao i program vladičanstva u vojinstvujućoj Crkvi: „Nisam došao da mi služe, nego da služim“. Sa takvom verom i ja danas ovde dolazim i svoju novu službu započinjem. I danas treperi moje srce, jer sam uzveden u svešteni tron arhijereja britansko-irskih, kao prvi episkop novoosnovane Eparhije, ali stojim na mestu sa koga su propovedali Svetlost Jevanđelja Hristovog časni arhijereji naše Svete Crkve, blaženopočivši vladika Lavrentije, nezaboravni misionar i pregalac, i naš dobri mitropolit Dositej, koji je više od trideset godina revnosno propovedao i rečima i ličnim primerom ljubav Ovaploćenog Boga u ovim krajevima. Od ovog časa i oko mog vrata stavljen je „blagi jaram Hristov“ da, služeći Bogu i Crkvi Njegovoj, zadobijem spasenje.


Kralj Čarls III: Osnivanje nove eparhije doprineće obnovi trajnih veza među našim narodima


Tokom svečanog čina ustoličenja prvog Episkopa londonskog i britansko-irskog g. Nektarija, pročitana je i Poruka Njegovog Veličanstva kralja Čarlsa III u kojoj, između ostalog, stoji:

– Povodom ustoličenja novoizabranog Episkopa londonskog i britansko-irskog g. Nektarija, upućujem svoje srdačne pozdrave Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i srpskom narodu. S ljubavlju se sećam svoje posete Srbiji 2016. godine, vremena koje sam proveo sa Njegovom Svetošću Patrijarhom srpskim g. Irinejem, kao i svoje posete manastiru Kovilju, gde sam ljubazno ugošćen od strane tada Mitropolita, a sada Njegove Svetosti Patrijarha g. Porfirija.

– Današnja svečanost predstavlja sprovođenje odluke Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve da po prvi put uspostavi Eparhiju velikobritansko-irsku. Zaista se nadam da će osnivanje ove nove eparhije doprineti da se obnove i prodube trajne veze između Srpske Pravoslavne Crkve i Crkve Engleske, kao i među našim narodima. Moja supruga se pridružuje u upućivanju naših najboljih želja episkopu Nektariju na početku njegove pastirske službe u našoj zemlji – navodi se u poruci kralja Čarlsa III.