Srbija i Moldavija imaju samoproglašenu neutralnost zasnovanu na odlukama na državnom nivou, odlukama skupštine. Ta neutralnost se lakše i brže može promijeniti. Bolje je ako je neutralnost snažnija, ako je unijeta u ustav, jer se ona ne može tek tako promijeniti, a i to će biti lakše prepoznato u međunarodnoj zajednici.

Ovo je u razgovoru za RTS poručio profesor Fakulteta političkih nauka u Beču Hajnc Gertner koji je prošle nedjelje boravio u Beogradu kao gost Instituta za evropske studije.

On ističe da pridruživanje Švedske i Finske NATO nije dobra ideja, jer sada Finska mijenja svoj položaj neutralne zemlje i tampon zone - u NATO zemlju.

Gertner je i predsjedavajući Savjetodavnog odbora Međunarodnog instituta za mir, a tokom proteklih decenija bio je na čelu timova za izradu strateških dokumenat Ministarstva odbrane Austrije. Danas, kada se u svijetu vode brojni ratovi i raste prijetnja od izbijanja nuklearnog rata, Hajnc Gertner u razgovoru za "Oko magazin" kaže da u Evropi nije ostalo mnogo vojno neutralnih zemalja.

- Sada ih više i nema toliko mnogo, jer je Finska sada članica NATO, a Švedska samo što to nije postala. To znači da je vodeća evropska neutralna zemlja sada Austrija, a tu su takođe i Irska, Malta i Kipar. Međutim, iako je to tako, manji kvantitet ne znači i manji kvalitet. Zemlje Evropske unije koje su zadržale neutralnost sada imaju dodatne obaveze. Te obaveze su ranije bile raspodjeljene između zemalja koje su bile, a više nisu neutralne, što znači da je sada veći teret na onima koje su ostale neutralne - navodi Gertner.

Na pitanje, zašto ne navodi i Srbiju kao neutralnu zemlju, on kaže:
"Pomenuo sam samo one zemlje koje su članice EU. Postoji više vrsta neutralnosti. I Švajcarska je neutralna zemlja, a nije članica Evropske unije, ali je neutralnost Švajcarske i Austrije veoma snažna, jer je ona utemeljena na njihovim ustavima i međunarodnom pravu. Sa druge strane, postoje i one zemlje čija je neutralnost samoproglašena i takva neutralnost nema istu snagu. Recimo, u Finskoj i Švedskoj ona je bila zasnovana na istorijskim iskustvima i tradiciji i zato su ove zemlje lako mogle da je se odreknu i postanu članice NATO. Srbija i, na primjer, Moldavija, takođe imaju samoproglašenu neutralnost zasnovanu na odlukama na državnom nivou, odlukama skupštine, pa čak donekle i na ustavu i ta neutralnost se lakše i brže može promijeniti. Bolje je ako je neutralnost snažnija, jer se ona ne može tako tek tako promijeniti, ali i zato što će to biti lakše prepoznato u međunarodnoj zajednici".

Gertner ističe da je moguće da Srbija ostane na putu neutralnosti i u ovim teškim ratnim vremenima.
- Rekao bih da to jeste moguće. Ako pogledamo principe austrijske neutralnosti, oni se mogu sačuvati i njih treba sačuvati, prije svega u ratnim vremenima, ali i u periodu polarizacije snaga u svijetu. To znači da neutralne zemlje ne treba da se priključuju vojnim savezima, ne treba da za stalno stacioniraju strane trupe na svojoj teritoriji i ne treba da učestvuju u ratovima van svojih granica. Naravno, treba da brane sebe i svoje granice onako kako je to dozvoljeno Poveljom Ujedinjenih nacija. Ta načela treba zadržati - dodao je Gertner.

Naravno, ističe austrijski profesor, neutralnost ne znači da uvijek treba biti neutralan kad je riječ o vrednostima.
- Neutralne zemlje imaju pravo da dignu glas ako se negdje dešava genocid, etničko čišćenje, rat, kršenje ljudskih prava, ali u isto vrijeme one moraju nešto i da ponude. Moraju da ponude prijedloge, politička rješenja, posredovanje ili mjesto za održavanje sastanaka. Moraju da budu od koristi. Neutralnost, dakle, mora da bude kredibilna, a to znači da načela neutralnosti moraju biti sačuvana, ali i korisna, što znači da nešto mora da se ponudi. U ratnim vremenima je uvijek važno da neutralne zemlje postoje da bi ponudile posredovanje i druga rješenja - rekao je između ostalog Gertner.

On ističe da između 75 i 80 odsto Austrijanaca podržava neutralnost.
- Sa druge strane, ako pogledamo mnjenje među elitom, većina pripadnika elitnih krugova društva bi vjerovatno željela da se odreknemo neutralnosti. Oni tvrde da neutralnost nije u skladu sa članstvom u EU, ali to nije valjan argument. Kad zemlja jednom prestane da bude neutralna, kad se jednom odrekne neutralnosti, otvara se put ka članstvu u NATO. Dakle, postoje samo dvije opcije - neutralnost ili članstvo u NATO-u. Mediji i neki od pripadnika elitnih krugova ne govore istinu. Oni kažu: Evropska unija, a mnogi od njih, zapravo, misle: NATO. Austrija je zadovoljna članstvom u Evropskoj uniji. Ne postoji nijedan razlog zbog kog bismo morali da biramo između Evropske unije i neutralnosti. NATO je već nešto sasvim drugo - rekao je ovaj stručnjak.