Na taj način radi se na popularizaciji manastira da tim putem više vernika čuje za njih, a samim tim, radi se i na našim dušama i na dobrobiti naših porodica.

Ovo je priča o tome kako je biser presvete Bogorodice na zetskoj Svetoj gori, manastir Moračnik, na Skadarskom jezeru, postao „vlasnik“ ikone Trojeručice sa tronom.

[caption id="" align="aligncenter" width="900"] privatna arhiva[/caption]


Pokretač ideje i vođa jednog takvog humanog čina bio je Miodrag Mišo Branković, ponosni Srbin sa Cetinja, čovek velikog srca koji nastavlja put utabanim stazama naših predaka i kako ga je nazvao mitropolit Joanikije, apostol pravoslavne fotografije.

- Ideja je bila da uz blagoslov mitropolita Joanikija napravimo ikonu Trojeručicu i da poklonimo manastiru Moračniku na Skadarskom jezeru, kako bi ljudi namesnski dolazili u ovu zabačenu svetinju. Dakle, pre ove ideje, ja sam posetio ove manastire na Skadarskom jezeru, kao fotograf manastira i susreo se sa ocem Nikolajem, starešinom manastira Moračnik.

Dobro brate Mišo….


- On je bio zadužen da me povede do manastira gde treba da napravim fotografije. Pošto od manastira Beške do manastira Moračnik ima 7 kilometara vožnje vodenim putem, pitao sam ga: „Oče, dolazi li ko od turista koji obilaze ostrva, do vašeg manastira?

[caption id="" align="aligncenter" width="768"] privatna arhiva[/caption]


- Dođu Mišo do pola puta i tu odustanu. Kažu – dosta je, drugi put ćemo, odgovara otac Nikolaj.

-Kad sam došao tamo, ušao sam u  mala crkva od kamena, posvećenu Trojeručici, unutra neki mali ikonostas i jedna mala ikona Trojeručice i ja kažem:

-Vala oče ima od sledeće godine da vam ljudi dolaze. Na šta otac odgovori: dobro brate Mišo... I ja odem da tražim blagoslov od mitropolita Joanikija i on nam dade blagoslov da napravimo ikonu Trojeručicu sa tronim.
I skupiše se dobri Ljudi….

Mišovom pozivu na ovom hodočasnom putu pridružili su se i rado odazvali verni ljudi velikog srca iz različitih krajeva u kojima živi srpski narod, najviše Srba iz Crne Gore, Srbije, Orašca...skupi se bratstvo Cvijovića, Jovšića, Dželatovića i realizovaše prelepu ideju.

[caption id="" align="aligncenter" width="1023"] privatna arhiva[/caption]


-Ikonopisana je ta ikona, ukrašena u srebru i zlatu, napravljen je i tron. Mi smo tron poslali i na obeležavanje Trojeručice 25. jula, a onda se i mi uputili tamo. Prvo smo doneli ikonu u manastir Ostrog. Tu smo prenoćili, a ikona je bila kod svetog Vasilija slava mu i  milost.

[caption id="" align="aligncenter" width="1023"] privatna arhiva[/caption]


Sutra dan smo krenuli u Podgoricu, tamo je mitropolit držao službu nedeljnu, čemu smo i mi prisustvovali, a onda na njegov poziv otišli na  na Cetinje na bdenije uoči Trojeručice 25. jula. Nakon toga mitropolit nas je pozvao na večeru kod njega i onda smo se smestili u Virpazar u hotelu i ujutru smo krenuli brodom svi zajedno sa ikonom da je predamo tamo.

Uveče je došao vladika Jovan Ćulibrk koji je zadužen za taj manastir i on je načelstvovao službu 25. jula sa ikonom. Došlo je dosta ljudi sa strane, tako da je to bio jedan lepi momenat, priča nam Mišo.

Vladika Jovan potpisao zahvalnice...


- Potom je otac Nikolaj napravio prgodnu zahvalnicu za sve ljude koji su učestvovali u tome, bila je i zajednička trpeza, čak je tu spomenicu- zahvalnicu koju smo dobili potpisao Vladika Jovan, tako da je to na neki način jedan lep gest, kaže Mišo skromno.

Koliko je ovo lep gest svedoče i reči mitropolita Joanikija, upućene ovim ljudima ogromnog srca, dok su boravili na Cetinju, inače Mišovom rodnom gradu, kada je blagosiljao njihovu zamisao da se ne poklanja samo velikim manastirima, nego da je neko izabrao  jedan mali manastir da mu se pokloni jedna tako lepa ikona sa tronom.

[caption id="" align="aligncenter" width="900"] privatna arhiva[/caption]


Zetska Sveta Gora, biser srpske duhovnosti - manastir Morčanik


Treći manastir sagrađen na ostrvcima u Skadarskom jezeru (Crna Gora) je Moračnik, zadužbina Balše III Balšića, nazvan po istoimenom ostrvu, podignut između 1404. i 1417. godine. Prvi put u izvorima se pominje 1417. godine u povelji Balše III, kojom tom manastiru poklanja gumno soli. Moračnik je ubrzo opusteo, a u izvorima nema podataka o njegovoj daljoj sudbini.

Manastirska crkva posvećena je Bogorodici, građena u obliku trikonhosa (trolista) i malih je dimenzija (dugačka 7.5 m, široka 4 m).

Crkva je nekad imala pripratu, čiji su ostaci danas konzervirani. Pored crkve manastirski kompleks čine i konak, ostaci trpezarije i četvorospratna kula sa kapelom.

Na najvišoj tački Moračnika nalazi se mala jednobrodna crkva, najverovatnije nastala kada i Bogorodičin manastir.

Šezdesetih i osamdesetih godina 20. veka Moračnik je delimično restauriran, a 1997. godine obnovljen je monaški život u njemu.

Moračnik pripada Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC.

https://www.instagram.com/p/CXeQKISKwem/

Ko je Miodrag Mišo Branković


Miodrag Miša Branković rođen je 01.01.1954. godine na Cetinju. Svoje opredeljenje i životnu misiju odredio je još davne 1978. kada je postao član Udruženja foto i filmskih radnika Srbije.

Po struci mašinski inženjer, poštovalac ljudskog umeća, a po vokaciji esteta koji se zaljubio i nikad nije prestao da se divi lepoti prirode, kao najvećem stvaralačkom delu. Tu dvojnost svoje fascinacije uspeo je da pomiri samo kroz fotografiju, stalno iznova beležeći neponovljivu lepotu pejzaža, mora, prirodnog ambijenta i onog što je čovek uspeo da utka u taj  prostor.

Od 1994. godine živeo je u Solunu i Atini i radio kao dopisnik evropskih TV novosti. U njegov objektiv se uselja-va obrađeni kamen kroz koji ljudska civilizacija vekovima ispisuje najočuvaniju knjigu istorije. Harmonija ljudskog dela i prirodnog ambijenta, monumentalna kultura kroz kamene zidove, ruševine koje, iako oštećene, crtaju lepotu prošlosti. Brankovićevo divljenje kroz objektiv svaki put uspeva da zabeleži najlepšu kompoziciju i da je stavi van rušilačke snage vremena. Bogati fotografski opus koji nastaje, sadržaj je mnogobrojnih izložbi u solunskim i atinskim klubovima.

A onda, kao u priči, umetnik sreće svoju najveću ljubav i pred zidine stavlja sav svoj umetnički dar. Godine 1995. prvi put stiže na Svetu Goru i nadalje svoju posvećenost vezuje za lepotu manastira Hilandar, mesto na kojem je ljudska ruka uspela da svoje delo pretvori u prirodnu lepotu. Svaki detalj je novi izazov i samo naj-oštrije oko uspeva da zabeleži sjaj brušen vekovima. Od tada je čest i rado viđen gost jedinstvene monaške države, bratstva svetski znamenite duhovne svetinje, gde svojim objektivom beleži tragove minulih stoleća koji i danas mame uzdahe divljenja, ali, nažalost, u poslednjih godina izrastanje iz pepela i obnovu svega čemu će se diviti generacije onih koje dolaze.

U početku je radio standardne fotografije na papiru, ali se vrlo brzo preorijentisao na priznatu tehniku novijeg datuma – fotografije na platnu. Time je svojim radovima dao posebnu umetničku draž i stvorio utisak posma-traču da pred sobom ima slike rađene tehnikom ulje na platnu. Zato mu se učinilo prikladnim da u skorijoj budućnosti, naravno uz blagoslov, priredi i izložbu ikona iz Hilandara.

Izložba fotografija na platnu manastira Svete Gore, Velike Lavre, Vatopeda i Hilandara, uz Blagoslov Bratstva manastira Hilandar do sada su održane u Parizu, Dortmundu, Hanoveru, Hamburgu, Berlinu, Halmštadu, Solunu, Dizeldorfu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Kruševcu, Somboru, Apatinu, Obrenovcu, Lazarevcu...

Svi mi koji ćemo u neizmernoj lepoti fotografija na platnu osetiti tugu za izgubljenim delom manastira Hilandar, shvatićemo talenat koji je uspeo da sačuva gospodin Branković, ono što se ni jednom pričom ne može reprodu-kovati.

Miša Branković danas živi i radi u Beogradu.