Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, koji je mjesto hodočašća za vjernike svih religija.
[caption id="attachment_126711" align="alignnone" width="1600"]
Aloonline[/caption]
Nakon litije okupljenim vjernicima obratio se srpski patrijarh Porfirije.
„Hristos Vaskrse braćo pravoslavni Srbi! Hristos Vaskrse braćo i sestre Nikšićani! Radujmo se vaskrsenju Hristovom svi! Radujte se svi narodi, radujte se svi ljudi jer Gospod Vaskrse radi nas ljudi i radi našega spasenja, radi svih ljudi i svakoga čoveka nezavisno od toga odakle je i na koji način se Bogu moli! Hristos Vaskrse radi svih ljudi, radi čitave Tvari, da se sve pretvori u crkvu, u prostor blagodati Božije. I evo, braćo i sestre, zaista Vaskrse Gospod. Ne kao u običnom mitu, ne kao u običnoj priči, nego zaista Vaskrse i donese nama ljudima za čim smo tragali kroz vekove. Pobedio je smrt i učinio da u našim životima mrak i tama nikada više nemaju poslednju reč. Učinio je da nikada više poslednju reč u našim životima ima zlo, učinio je da poslednju reč ima dobro i svetlost u našim životima...
Gospod je pobedom svojom nad smrću učinio da nikada više samoća, mržnja među nama ljudima nema poslednju reč, nego je učinio da zajednica i ljubav imaju poslednju reč i da se sve zasniva na ljubavi. Učinio je da život ima poslednju reč u našim životima, to jest da u Hristu istina, pravda, sloboda, ljubav, lepota, te život imaju ono poslednje što ćemo reći o sebi. I evo svih ovih dana nekoliko unazad nalazim se u Crnoj Gori, na stopama koje je ostavio Sveti Sava, idem po tragovima korena koje je duboko zasadio Sveti Sava. On je zasadio koren, ali mnogi svetitelji Božiji koji krase kalendar naše crkve, a jesu sinovi srpskoga pravoslavnoga roda, iznikli su iz tog korena Svetoga Save. Služio sam juče i danas u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, služio kod njegovih moštiju i evo danas u svetovasilijevskoj naseobini, gradu, njegovom Nikšiću. Ovde imam priliku da doživim krunu duhovne radosti. Svi pastiri naše crkve često nose u sebi brigu kakav je naš narod, da li je na putu Svetog Save, Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Vasilija... Ali boraveći juče i danas u Ostrogu, videli smo reke i reke ljudi koji se slivaju iz svih krajeva gde žive pravoslavni Srbi, i ne samo oni, nego i ljudi koji pripadaju drugim narodima. Tu nam se otkriva tajna Vaskrsenja."
[caption id="attachment_126714" align="alignnone" width="1600"]
Aloonline[/caption]"Naš Gospod je Gospod svih ljudi. Tu, braćo i sestre, krije se odgovor kako to da i oni koji nisu kršteni i oni koji ne pripadaju Pravoslavnoj veri, a pritiču s verom, ljubavlju i željom da bivaju isceljeni moštima Svetog Vasilija. Tako se prevazilaze sve prepreke koje mi ljudi, često, egoizmom, dižemo jedni između drugih. Sveti Vasilije je Hristov čovek i zato zastupa svakoga ko ga s verom i nadom zamoli da se moli Gospodu za njega. Braćo i sestre, gledajući vaša sveta lica i ljubav, veru, čežnju za istinom i Hristom, ne samo da smo ohrabreni, nego ste i nama zadali zadatak da nikada ne smemo odstupiti sa Hristovog puta i da nikada ne smemo izdati Svetoga Vasilija, Svetoga Savu i mnoge druge mučenike koji su položili svoj život za Hrista. Jasno nam je da je svetosavski narod jednom za svagda opredeljen za svetlost kao način svoga postojanja, a to znači da znamo red i poredak, da znamo ko je stariji, ko je mlađi, ko je otac, ko je majka, da znamo da u temelju svetosti leži ono što će nam jedino dati pravi smisao našega postojanja, a to je ljubav prema Bogu i Bližnjima kojom su bile obasjane Žene Milonosice. Znamo da smo bez ljubavi, kako kaže apostol Pavle, potpuno prazni i znamo da je danas neophodna i molitva. Ljudi su izgubljeni u svetu egoizma, u civilizaciji uspeha, meri se samo ono što koristi uspehu, a to da li su ljudi prazni, siromašni, usamljeni, to ne samo da nije važno, već postaje nerešiv problem. Mi znamo da krstolika i hristolika ljubav jeste nešto što nas spaja sa Bogom i jedne sa drugima i znamo da kada se volimo, možemo razumeti i druge jer tada i ispunjavamo zapovest Božiju. I znamo da ljubav i neprijatelje pretvara u prijatelje. Neka je Gospod dao braću i sestre da se uvek okupljamo u hramovima, da tu prinosimo i svoju tugu, i sve ono što nam nedostaje, i grehe, i neuspehe. Isto tako da primamo i radost i utehu u Hramu Božijem, da uvek pribegavamo i molitvama i telom u svetovasilijevsku svetinju, u ostrošku svetinju, da molimo od njega, da on bude sa nama, da nas prosvećuje, da donese mir u naše duše. Da svetlost bude cilj našega života i da znamo da mira nema bez mira sa Bogom i ako ne praštamo jedni drugima i ako se ne molimo jedni za druge, rečju – mira nema bez mira sa Bogom.""Da ste blagosloveni molitvama Svetoga Vasilija Ostroškog, braćo i sestre!"
