Vjerske obrede i vjerske poslove mogu vršiti verske zajednice, a ne NVO, što svako zna. To što se ta grupa očito lukrativno nastojenih besposličara sama nazvala CPC pravno ne znači baš ništa, kazao je, ugledni advokat Vladan S. Bojić, član Pravnog tima IN4S.
Skupština Cetinje izglasala je „Incijativu za vraćanje Cetinjskog manastira Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.“ U cetinjski parlament vratio se i odbornik URE Slavko Janković koji je glasao „za“. Podršku ovoj pučističkoj inicijativi najavili su odbornici DPS-a, SDP, SD-a i URE, dok su Demokrate bojkotovale sjednicu.
„Predmetna Odluka Skupštine opštine Cetinje je nerazumljiva. Ako bi se probala razumeti zapalo bi se u težak paradoks. Nisam upoznat da je bilo koji manastir ili crkva ili sinagoga ili džamija dodeljena na poklon, u svojinu ili na korišćenje i to kao – grant – jednoj nevladinoj organizaciji. Dakle, nekanonizovanoj grupi depresivnih ljudi“, istakao je Bojić.
Po njegovim riječima, verske obrede i verske poslove mogu vršiti verske zajednice, a ne NVO, što svako zna. To što se ta grupa očito lukrativno nastojenih besposličara sama nazvala CPC pravno ne znači baš ništa. To što su se uz to pojedinci iz te grupice presvukli da liče na sveštenike ili monahe ne čini ih sveštenicima i monasima nego klovnovima i pajacima, koji izrugavaju svaka verska osećanja, što je krajnje još i nepristojno.
Ako im pak želi neki dobrotvor pomoći, navodi Bojić, može im uručiti “grant” u različitom formatu, ali jedino iz svog džepa. Ovo zato što je moguće da ta grupa ima određene talente koji mogu biti od opšte društvene koristi, pa bi bila šteta da propadnu. Ipak, sve je to naravno u sferi isključivo svetovnog prava a ne nikakvog vršenja verskih obreda i verskih poslova, što bi bilo grubo narušavanje ugleda svih i bilo koje verske zajednice, čak i najobičnije sekte.
Zaključiću da je ovde u stvari posredi pravno spletkaroško mešanje i uplitanje opštine Cetinje u domen rada i imovine verskih subjekata kao i u sferu prava svojine i korišćenja verskih objekata i njihovih neprikosnovenih prava što je regulisano zakonom. Za slučaj spora, nadležan je sud. To je tako po Ustavu, po zakonima i prema svim međunarodnim dokumentima a sve drugačije je – nedopustivo.
Zabrinjava naročito to što ponašanje i akta opštine Cetinje postaju svakim novim potezom sve plahovitija, što ne reći tragikomičnija, a uz to još i vehamentnija, što unosi nemir i remeti osnovne regule u vladavini prava, poručio je Bojić i dodao:
U konačnom, ovu odluku opštine Cetinje smatram ozbiljnom ali i veoma retko viđenom pravnom glupošću. Izjednačavati pravo korišćenja upisanog na gradskom građevinskom zemljištu (2005) sa pravom svojine na davno izgrađenim objektima baš na tom zemljištu je po svojoj karakterologiji pravne percepcije glupost koja impresionira prosečno razumnog čoveka.
