Mađarska je dovela u pitanje usvajanje plana Evropske unije o zaduživanju od 90 milijardi evra za finansijsku pomoć Ukrajini, čime je, kako prenosi Fajnenšel tajms, otvorena mogućnost da se Kijev već u drugom kvartalu suoči sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama.

Prema navodima lista, mađarski ambasador pri Evropskoj uniji izjasnio se protiv zajedničkog zaduživanja bloka u iznosu od 90 milijardi evra, a odluka o ovakvom mehanizmu zahtijeva jednoglasnu podršku svih 27 država članica. Bez te saglasnosti, paket ne može stupiti na snagu.

Britanski dnevnik povezuje ovaj potez Budimpešte sa predstojećim parlamentarnim izborima u Mađarskoj, zakazanim za april 2026. godine. Uoči tog glasanja, premijer Viktor Orban, kako se navodi, pojačava antiukrajinsku retoriku i nastavlja dosljednu politiku protivljenja kako članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji, tako i obimu evropske finansijske podrške Kijevu.

Fajnenšel tajms upozorava da bi, ukoliko kredit ne bude odobren, Ukrajina mogla da se suoči sa finansijskim kolapsom već u drugom kvartalu naredne godine. Upravo je vremenski okvir isplate prve tranše jedan od ključnih elemenata cijelog plana.

Naime, predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola objavila je 11. februara da je Evropski parlament odobrio zajam Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra. Za tu odluku glasalo je 458 poslanika, protiv je bilo 140, dok je 44 bilo uzdržano.

Ipak, parlamentarna podrška predstavlja samo jednu fazu procedure. Da bi sredstva bila isplaćena, neophodno je i odobrenje Savjeta Evropske unije. Evropski parlament je pojasnio da Savjet mora da usvoji paket kako bi prva tranša mogla da bude prebačena početkom drugog kvartala 2026. godine.

Evropska unija je već u decembru 2025. godine odlučila da finansira Ukrajinu u periodu 2026–2027. putem zajma iz zajedničkog budžeta bloka. Međutim, Mađarska, Češka i Slovačka odbile su da učestvuju u tom mehanizmu. Istovremeno, EU je donijela odluku da ne koristi zamrznutu rusku imovinu za direktnu podršku Kijevu.

Prema planu, troškovi kamata na zajam biće pokriveni iz budžeta Evropske unije i neće uticati na budžete Mađarske, Češke ili Slovačke. Ukupni troškovi servisiranja duga procjenjuju se na oko milijardu evra u 2027. godini, dok bi od 2028. godine iznosili približno tri milijarde evra godišnje.

Ukrajina će, kako je pojasnio Evropski parlament, biti odgovorna za otplatu glavnice kredita „nakon što primi reparacije od Rusije“. Moskva je, međutim, odbacila mogućnost plaćanja bilo kakvih reparacija i više puta upozorila da će sve poteze koji se tiču zamrznute ruske imovine smatrati nezakonitim, uz napomenu da je spremna da odgovori na eventualnu „krađu“ svoje državne imovine.

Rusija se istovremeno protivi i vojnim isporukama Kijevu, ocjenjujući ih kao direktno produžavanje sukoba. U takvim okolnostima, sudbina evropskog paketa od 90 milijardi evra ostaje neizvjesna, a ishod glasanja u Savjetu EU mogao bi da ima dalekosežne posljedice po finansijsku stabilnost Ukrajine u narednoj godini.