Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević izjavio je u gostovanju na Kurir televiziji da je odluka DNP-a da napusti vlast posledica, kako je naveo, ignorisanja inicijativa te stranke o identitetskim pitanjima, ali i načina na koji je Vlada reagovala povodom dešavanja u Botunu, u vezi sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Knežević je ocenio da spor nije isključivo u vezi sa samim projektom, već i sa, kako tvrdi, odnosom države prema meštanima Zete.

„Nije samo postrojenje sa spalionicom razlog, već i činjenica da je Vlada Crne Gore poslala 700 policajaca da uhapse jedno selo. Bukvalno nije ostao nijedan policajac u Crnoj Gori kada su hapsili meštane Zete. Podgorica treba da gradi postrojenje u Opštini Zeta – to je paradoks. Radi se o visokokoruptivnom ugovoru u kojem Podgorica sa turskim izvođačima i KfW bankom želi da izgradi kolektor“, naveo je Knežević.

On je dodao da je Botun, kako je rekao, „crna ekološka tačka“, tvrdeći da „svaka druga kuća ima onkološkog bolesnika“, kao i da se u Gornjoj Zeti rađaju deca sa autizmom i drugim oboljenjima. Prema njegovim rečima, problem traje više od dve decenije, a reakcija države ga podseća na, kako je naveo, period do 2020. godine, kada su, kako kaže, hapšeni tokom litija.

Spor oko identitetskih inicijativa

Knežević je podsetio da je DNP 2024. godine podržao premijera Milojka Spajića, uslovljavajući saradnju usvajanjem Rezolucije o Jasenovcu, koja je, kako je naveo, usvojena 28. juna 2024. godine, nakon čega je njemu zabranjen ulazak u Hrvatsku.

On tvrdi da DNP ne traži brisanje crnogorskog jezika, ali da, kako je rekao, „postoji lingvistički aparthejd“. Kao ključne inicijative naveo je izmene zakona o državljanstvu – kako bi lica rođena u Crnoj Gori, a koja žive u Srbiji, imala ista prava i obaveze kao državljani, ali bez prava glasa – kao i da se trobojka normira zakonom o državnim simbolima kao narodna zastava, „ne dirajući crnogorski alaj barjak“.

„Ništa ne tražimo što nemaju druge države u Zapadnoj Evropi. Ali kad god Srbi nešto traže u Crnoj Gori, nazivaju nas antidržavnim elementima“, kazao je Knežević, odbacujući tvrdnje da iza protesta u Botunu stoji predsednik Srbije.

Ugovor od 1.270 zatamnjenih strana

Govoreći ponovo o postrojenju, Knežević je istakao da je ugovor o projektu dugo bio nedostupan javnosti, a da je nakon objavljivanja sadržao, kako tvrdi, 1.270 zatamnjenih strana.

„Ne zna se šta rade izvođači, šta podizvođači, ko dobija novac za konsultacije. Kada smo to rekli Spajiću, otišao je u Davos, pa u Brisel, a po povratku nije osetio potrebu da razgovara sa nama“, naveo je lider DNP-a.

On je ponovio i tvrdnju da je šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler „premijer Crne Gore“, navodeći da je, prema njegovim rečima, Satler izjavio da „država treba da pokaže snagu nad Zećanima“.

Knežević je kritikovao i najavu formiranja radnih grupa, ocenivši da se one osnivaju „kada se nešto ne želi završiti“, uz učešće NVO sektora i različitih organizacija, dok, kako je naveo, suštinske inicijative DNP-a nemaju podršku u parlamentu.

Politički odnosi i poziv na izbore

Osvrćući se na unutrašnje političke odnose, Knežević je kazao da ne vidi prostor za delovanje u Vladi koju naziva „antisrpskom“, dok za razliku od DPS-a, kako je naveo, on želi vanredne izbore.

„DPS je sada opozicija, ali je spoljna politika toliko zacementirana kao da ju je pravio Milo Đukanović. U Vladi ima više bivših članova SDP-a i DPS-a. A ovo malo Srba u Vladi, sve ih je strah i da kažu da su glasali za zajedničku državu“, izjavio je Knežević.

Dodao je da Vlada u Glavnom gradu, prema njegovoj oceni, ne može opstati bez podrške DNP-a, pozvavši gradonačelnika Sašu Mujovića da podnese ostavku jer, kako tvrdi, nema većinu u lokalnom parlamentu.

Govoreći o odnosu sa predsednikom Skupštine Andrijom Mandićem, Knežević je kazao da Mandić ima legitimno pravo da se institucionalno bori za prava srpskog naroda, ali je istakao da sebe ne smatra liderom Srba u Crnoj Gori.

„Što sam ja kriv ako me neko doživljava kao lidera? Ja sam se principijelno zalagao za ono u šta verujem od prvog dana u politici“, poručio je on.

Na ocenu predsednika Crne Gore da je njegov izlazak iz Vlade bio principijelan, Knežević je podsetio da ga je, kako je naveo, dva dana ranije uporedio sa likom Đekne, dodajući ironično: „Hvala mu na priganicama.“