Crna Gora pripada regionu Evrope koji je najranjiviji na štetne i negativne posledice klimatskih promjena i taj trend će se nastaviti u periodu koji je pred nama. Zbog uticaja klimatskih promjena, Crna Gora je postala zemlja klimatskih ekstrema, kazala je u razgovoru za "Dan" Ivana Vojinović, direktorica Centra za klimatske promjene, prirodne resurse i energiju Univerziteta "Donja Gorica" (UDG).
– Iako je naša država veoma mali emiter gasova s efektom staklene bašte, u poslednjih 30 godina došlo je do rasta prosječne temperature vazduha za 1,1 stepen Celzijusa. Toplotni ili tropski talasi postali su učestaliji i predstavljaju sve veću ekstremnu klimatsku opasnost. Međutim, zagrijavanje za posledicu nema samo porast prosječne temperature i toplotne stresove, već podrazumijeva i sve češće i ekstremnije ostale meteorološke i hidrološke situacije. Sa porastom temperature i smanjenjem padavina tokom ljeta i jeseni, očekuje se dalji rast obima i pojave suša – kazala je Vojinović.
Napominje da se klima na globalnom nivou značajno izmijenila i već sada je globalna temperatura za 1,2 stepena Celzijusa veća u odnosu na predindustrijski period.
Upozorava i da su olujne, grmljavinske i gradonosne nepogode, kao i vrtložni fenomeni u obalnom pojasu, poput morske pijavice, takođe opasnost za Crnu Goru i da mogu da nanesu veliku štetu.
– Realni klimatski hazard za Crnu Goru su i hladni, odnosno ledeni talasi koji mogu da poprime karakter nepogode u slučajevima kada se bilježe ekstremno niske temperature, kao što je primjer rekordne minimalne temperature u Kosanici od minus 36 stepeni u januaru 2021. godine. Najvećem riziku od klimatskih promjena izloženi su sektor voda, šumarstvo, poljoprivreda i javno zdravlje– ukazala je Vojinović.
