Najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane član crkve pravoslavne. Najpre zavisio u državnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan.
Kada je utvrdio državu, i veru pravoslavnu u državi, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaški čin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Žena njegova Ana takođe primi monaški čin, dobije ime Anastasija i povuče se u ženski manastir.
https://aloonline.me/vijesti/zadusnice-obicaj-pokojnici/
Posle dve godine inočestva u Studenici Simeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noći u molitvi.
Tu su sagradili šest paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteči i svetom Nikolaju. Kupe ruševine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon poživi samo osam meseci pa skonča.
Kad je bio na izdisaju, Sava ga, po njegovoj želji, položi na prostu rogozinu. Sa očima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blaženi starac izusti ove reči: „Vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda!“ I preseli se ka Gospodu 13. februara 1200. godine.
Tropar (glas 1):
Prosvetivši se Božanskom blagodaću i po smrti pokazuješ svetlost svoga života i izlivaš blagouhano miro onima koji prilaze ka tvojim moštima. Svoj narod si uputio ka svetlosti Bogopoznanja, sveti Simeone, oče naš, moli Hrista Boga da nam daruje veliku milost.
