U poslednje četiri godine (2020–2024), Crna Gora je značajno povećala svoje spoljne i unutrašnje dugove kroz različite oblike zaduživanja. Ova zaduživanja su korišćena za finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje postojećih obaveza i ulaganja u infrastrukturne projekte.

Ključni momenti zaduživanja:



  • 2020. godina: U januaru je emitovano 750 miliona evra obveznica sa rokom otplate od 10 godina i kamatom od 3,4%. Sredstva su uglavnom utrošena za finansiranje budžetskog deficita i kapitalnih projekata.

  • 2021. godina: Vlada je obezbijedila kredit od 100 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje projekata energetske efikasnosti.

  • 2022. godina: Emitovane su obveznice u iznosu od 500 miliona evra sa kamatom od 5,8% i rokom otplate od 7 godina. Sredstva su korišćena za refinansiranje postojećih obaveza i finansiranje infrastrukturnih projekata.

  • 2023. godina: Vlada je donela odluku o zaduživanju od 650 miliona evra za obezbeđenje nedostajućih sredstava u budžetu, kroz kreditne aranžmane i emisiju obveznica. Takođe, planirano je zaduživanje kod Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB) u iznosu do 10 miliona evra za finansiranje stambenih projekata.

  • 2024. godina: Predlog odluke o zaduživanju za 2025. godinu predviđa mogućnost zaduživanja do 650 miliona evra za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje duga. Takođe, planira se zaduživanje kod CEB-a za projekte stambenog zbrinjavanja.


Kumulativno, ova zaduživanja su povećala javni dug Crne Gore, ali su istovremeno omogućila realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata i obezbjeđenje sredstava za tekuće budžetske potrebe. Važno je napomenuti da je dиo zaduženja bio usmјeren na projekte koji mogu dopriniјeti ekonomskom razvoju i povećanju budžetskih prihoda u budućnosti.

Veće zaduživanje vodi do povećanja javnog duga, što može postati problematično ako država ne bude u mogućnosti da servisira te obaveze u budućnosti. Iako je dug u mnogim slučajevima korišćen za projekte koji mogu generisati prihod, svaki dug nosi rizik od budućeg fiskalnog opterećenja.

Dug prema spoljnim kreditorima (kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Svјetska banka i drugi) znači da Crna Gora postaje zavisna od međunarodnih finansijskih tržišta i uslova koji mogu biti nepredvidivi, posebno u slučaju globalnih ekonomski turbulencija.

Zaduživanje u poslednje četiri godine pokazuje da se država suočava s izazovima finansiranja svojih obaveza.

Zavisnost Crne Gore od međunarodnih finansijskih tržišta i kredita može biti problematična ako kamate na nove obveznice porastu, ili ako dođe do ekonomskih turbulencija u Evropi i svijetu. Ako država ne bude u mogućnosti da povoljnije refinansira svoje obaveze, to bi moglo stvoriti dodatni pritisak na javne finansije.

Ekonomija Crne Gore je delimično zavisna od globalnih tržišta, posebno u sektoru turizma. Globalni ekonomski šokovi, poput pandemija ili recesija, mogu uticati na prihode od turizma i poreza, što bi dodatno otežalo servisiranje duga.

Ako zaduživanje nastavi da raste, a ekonomski rast bude slab, Crna Gora bi se mogla suočiti s problemima u servisiranju duga. S obzirom na visoku zavisnost od spoljnog duga, povećane kamate ili globalna ekonomska nestabilnost mogli bi stvoriti dodatni pritisak na javne finansije.