Knežević: ZBCG neće u vladu u kojoj će biti DPS ili njihovi decenijski koalicioni partneri

Za početak da prokomentarišemo konsultacije na kojima ste bili. Jedan od vaših partnera Andrija Mandić kazao je otvoreno nakon konsultacija da misli da Milojko Spajić nema većinu, šta vi mislite?

Mi smo imali jedan konstruktivan razgovor sa predsjednikom države Jakovom Milatovićem i saopštili smo mu da vladu, po nama, treba da čine politički subjekti iz nekadašnje 30. avgustovske većine, dakle, Pokret Evropa Sad, koalicija Za budućnost Crne Gore, Demokratska Crna Gora i naravno stranke manjinskih naroda koje to žele da učestvuju. Jasno smo saopštili da na osnovu onih principa koje je PES uputio svima onima sa kojima je pregovarao prethodnih nedjelja bi trebalo da dođe do dogovora za podjelu resora. Zakon je u potpunosti jasan, ukoliko gospodin Spajić ima 41 potpis poslanika, on može da ga dostavi gospodinu Milatoviću i gospodin Milatović je onda i dužan da to uradi, da nema nikakav subjektivni ili objektivni osjećaj da povjeri mandat gospodinu Spajiću. Ono što smo dosad vidjeli, čini mi se da on u ovom trenutku može računati, isključivo na eksplicitnu podršku, što se tiče potpisa, samo na Demokratsku Crnu Goru, da su svi ostali u načelu istakli da mandat treba da pripadne pokretu Evropa sad, što smo i mi saopštili gospodinu Milatoviću, to smo sapštili i javnosti i nemamo nikakav problem s tim da se poštuju demokratski standardi, pravila i princip broj 7 iz onih principa.

Rekli ste da niko nema problem da mandat treba da pripadne PES-u, mislite li tu na gospodina Spajića?

Mislimo na gospodina Spajića ili na nekoga iz Pokreta Evropa sad, nekome koga oni predlože. Mi smo imali neformalne raszgovore sa gospodinom Spajićem, jasno smo mu saopštili da ukoliko ćemo da se držimo onih principa, ali i ako ćemo da se držimo demokratskih standarda i pravila, PES treba da delegira mandatara, odnosno da ga predloži. Gospodin Spajić je bio nosilac liste i mi u tom dijelu ne smatramo da je išta dubiozno da gospodin Spajić treba da bude predložen za mandatara koji treba da pokuša da sastavi Vladu. Međutim, da bi se došlo do toga potrebno je da se ustanove i zaokruže svi oni principi oko formiranja Vlade, podjele ne samo ministarskih resora, nego i podjele unutar i same Skupštine Crne Gore, podjele određenih funkcija, i to je ono što obilježava svaki politički proces, ne samo u Crnoj Gori, nego i u Zapadnoj Evropi i bilo gdje drugo na svijetu. Mi nismo izmislili ništa novo u odnosu na ono što smo saopštili. To je gospodinu Spajiću u potpunosti poznato. To je saopštila i Socijalistička narodna partija i u načelu ni oni nemaju ništa protiv da gospodin Spajić bude mandatar, odnosno da neko iz PES-a predloži mandatara. E sad tu postoje tumačenja, da li treba da bude 49 poslanika ta parlamentarna većina, da li treba da ima 41, 44…

Koliko po vama treba da ima poslanika?

To je već pitanje za gospodina Spajića. Da sam ja dobio mogućnost da sastavljam Vladu, ja bih vam rekao da li imam 41-og poslanika ili nemam. Vidim da u PES-u, odnosno njihovoj koaliciji, na njihovoj izbornoj listi, postoje određene nesuglasice, da je gospodin Srđa Pavićević izašao sa potpuno drugačijim stavom u odnosu na gospodina Spajića, da je to uradila i Ujedinjena Crna Gora, to su već dva poslanička mandata, da tu već postoje neka različita tumačenja. Naravno, na gospodinu Spajiću je najveća odgovornost i mi, to smo i juče potencirali, da bi bilo dobro da on ponovo aktivira razgovore, kao što je to bilo prethodnih nedjelja i da vidimo da li možemo da dođemo do kvalifikovane većine od 49 poslanika, ali svakako gospodin Spajić slovi trenutno za mogućeg kandidata, ali u konačnom to će opredijeliti gospodin Jakov Milatović. Meni se čini da u ovom trenutku gospodin Spajić ne može da kontroliše procese u potpunosti, iz prostog razloga što ima 24 svoja poslanika, uslovno 24 i ima eksplicitnu podršku kolega iz Demokratske Crne Gore i to je 31. Ja sam iste one večeri 11. juna, nakon izbrojanih glasova, saopštio da niko ne može da računa na apsolutnu podršku, jer niko nije osvojio 41 poslanički mandat. U ovom trenutku niko ne može da kontroliše proces a svako može da bude dio Vlade, u manjinskom ili nekom većinskom formatu. Evo vidimo i da se kolege iz Socijal demokrata nude da budu dio te Vlade. Sve je legitimno.

Jeste li vi OK, što se kaže, sa tom idejom?

Mi smo već saopštili da sa Demokratskom partijom socijalista i sa strankama koje su bile sa njima u koaliciji u ovom trenutku ne postoji mogućnost da pravimo bilo kakve koalicione aranžmane i to je potpuno jasan i eksplicitan stav. Sa DPS-om i njenim poslanicima možemo da razgovaramo o nekim zakonskim projektima, zakonskim rješenjima koja će se razmatrati u Skupštini Crne Gore, gdje treba neka kvalifikovana većina, kao što je to u prošlosti bio slučaj kada smo mi bili opozicija, ali svakako mi smo izašli sa jednom jasnom izbornom  ponudom pred građane Crne Gore i sigurno je nećemo na neki način modifikovati, da ona bude potpuno izvitoperena u odnosu na ono što smo saopštavali.

Rekli ste u ovom trenutku, da li u nekom narednom mislite na neku drugu Vladu ili na ovaj momenat. I drugo pitanje, šta su to vaši uslovi, vidjeli smo i čuli smo doduše, da vi tvrdite da ovog puta neće moći kao predhodnih, da neko dobije vašu podršku bez vašeg učešća u Vladi. Da li je mjesto predsjednika Skupštine nešto na čemu ćete insistirati?

Ne insistiramo mi na mjesto predsjednika Skupštine, na tome insistira PES koji nam je dostavio 10 principa. Sedmi princip jasno je normiran da u njemu piše da će se raspodjela funkcija vršiti na osnovu broja osvojenih glasova, to jest poslaničkih mandata. Ako se gospodin Spajić bude opredijelio da pravi većinu u trouglu PES, koalicija ZBCG i Demokratska Crna Gora, onda po tim principima, mjesto premijera pripada pokretu PES ili gospodinu Spajiću, a mjesto predsjednika Skupštine pripada koaliciji ZBCG. Mi smo, kada smo dobili ovih 10 principa, saopštili gospodinu Spajiću da su nama ti principi prihvatljivi i da nemamo nikakav problem s njima, i sada samo tražimo da se ni na kakav način ne devalvira izborna volja građana koji su glasali našu koaliciju, da ispada da naši glasovi vrijede nešto manje u odnosu na ne neke druge koji bi potencijalno bili u toj koaliciji. Tu ne mislim samo na kolege iz Demokratske Crne Gore. Mi smo drugi po znazi ako se pravi koalicija unutar 30. avgustovske većine, a ako se pravi neka druga većina uz manjinsku podršku DPS-a, SD-a ili nekog drugog, mi nismo dio tog koncepta gospodina Spajića, ili nekog drugog, i bićemo opozicija. Znači, tu ne postoji nikakva dilema, ni za javnost ni za našu koaliciju.

Može li se reći da ovog puta nećete pristati na podjele po dubini koje su bile kada je formirana prethodna Vlada? Znamo da je DF podržao, ali nije bio dio te Vlade.

Mi smo imali ponudu da manjinski podržimo potencijalnu Vladu gospodina Spajića i mi smo tu ponudu odbili. Večeras saopštavam da mi nećemo prihvatiti nikakav model manjinske podrške kao što je to bio slučaj u 42. Vladi Zdravka Krivokapića. Mislim da je to jasno i gospodinu Spajiću i to smo i juče saopštili na konsultacijama gospodinu Milatoviću. Tražimo da budemo ravnopravno zastupljeni, spremni smo na ustupke, jer, ako bi se sada primijenio takozvani Donteov količnik, ili demokratski standardi i pravila koji se primjenjuju svuda u svijetu, a posebno u Evropi, onda bi koaliciji ZBCG trebalo da pripadne sedam ministarskih resora.

Hoćete li to tražiti?

Ne, mi smo spremni da napravimo ustupke, da ne tražimo sedam ministarskih resora, ali baš nismo spremni na neku vrstu poniženja gdje ćemo biti suočeni sa činjenicom da glasovi glasača ZBCG su potpuno devalvirani ili vrijede mnogo manje u odnosu na ostale. Znači, na to nismo spremni i pitali ste me za neke eventualne koalicione aranžmane sa DPS-om. Jasno smo saopštili da je u ovom trenutku nemoguća bilo kakava koaliciona saradnja sa DPS-om. Smatramo da ona treba da se odrekne svog nasleđa i zaostavštine Mila Đukanovića iz prethodnog perioda. Neophodna nam je reforma pravosuđa, neophodno je da dođe i do ozbiljne katarze u DPS-u i mi smo naše stavove jasno prezentovali i u izbornoj kampanji, i evo sad, nakon izborne kampanje. Ne kažem, ako budemo prinuđeni, ili ako budemo našli konsenzus u Skupštini da glasamo za još jednog sudiju Ustavnog suda, za reformu pravosuđa, gdje je neophodno da imate 49 ili 54 poslanika za tu takozvanu kvalifikovanu većinu, da ćemo možda zajednički glasati, kao što je to bio ranije slučaj. Ali je vrlo važno, da svi znaju u Crnoj Gori, u ovom trenutku, bez koalicije ZBCG, ili bez DPS-a, teško da ima kvalifikovane većine za rješenje problema u reformi pravosuđa, odnosno za sve ono što nam je neophodno na ispunjenju procesa 23 i 24.

Ocjene su iz opozicije da Milatović zajedno sa Abazovićem i Bečićem radi na tome da Spajić ne bude mandatar i da to ide u prilog koalicije ZBCG, sve to u svrhu da nova Vlada bude malo više okrenuta ka istoku nego prema zapadu, recite mi konkretno da li ocjene da će strane ambasade podržati vladu koja će stojati iza NATO odluka, čija je članica i da će podržavati evropski put Crne Gore, da li Vas targetiraju kada o tome govore?

Ja ne vodim porijeklo iz Burkine Faso ili Mozambika, nego sam u Crnoj Gori utemeljen vjekovima unazad i ako bi to elaborirao rekao bih da sam iz stare Crne Gore i da nemam nikakav problem sa tim porukama predstavnika međunarodne zajednice. Ja samo želim da Vladu u Crnoj Gori sastavljaju političari koji su dobili podršku građana, bez ikakvih intervencija ili pritisaka spolja. Za vrijeme kampanje smo govorili da smo privrženi procesu evropskih integracija i spremni smo da damo svoj doprinos u tom pravcu, što se tiče članstva Crne Gore u NATO ja sam kazao još 2020. godine da poštujem geopolitičku činjenicu da je Crna Gora članica NATO saveza , da smo mi zagovarali vojnu neutralnost, da smatramo da je za Crnu Goru da bude po strani od tih procesa , jer smo mala država, mi tu odluku nećemo preispitivati, znači neka je srećno u oba doma. Mi nemamo nikakav problem što je Crna Gora članica NATO. Veoma mi je bitno da ovih dana potenciram tu privrženost evroatlanskim integracijama , jer ga ovih dana ne potenciraju samo međunarodni standardi, već i politički subjekti koji su bili dio koalicije sa DPS-om i imali prilike da nas uvedu u EU nego i na mjesec da nas popnu, pa nas nisu primakli ni do Bogetića. Mi samo tražimo priliku da pokažemo ono što znamo da radimo.

Ukoliko Vam se ukaže prilika da budete dio nove vlasti da li ćete pristati na to da ne preispitujete odluku da je Crna Gora članica NATO saveza?

Ako DNP ili koalicija ZBCG bude član ili konstituent te nove Vlade od 30. avgusta bićemo itekako privrženi EU i daćemo svoj doprinos i ni na koji način nećemo preispitivati odluku o učlanjivanju Crne Gore u NATO, niti odluku o nezavisnosti o čemu je bila jedna narativna floskula da ćemo mi da preispitamo odluku o nezavisnosti iz 2006. godine. Što se nas tiče Crna Gora je nezavisna država i želimo najbolje odnose sa i Srbijom i državama u regionu, državama EU  i svim državama priznatim od UN i nemamo problem da to kažemo. Međutim, ovdje postoje mnogi problemi unutar samog pregovaračkog procesa i potreba da koaliciju ZBCG ili nekadašnji DF predstavi kao remetilački faktor a jedini nismo imali priliku da ni sa jedne držane funkcije pokažemo šta znamo da radimo. Podsjetiću Vas kolika se fama digla kada sam izabran na mjesto predsjednika Odbora za bezbjednost i odbranu, saopštavali su da ću ja sve vojne tajne da odnesem u Rusiju, za Srbiju, da će Putin odmah znati sve što se radi na ovom Odboru, a onda su oni koji su nas najviše napadali Konjević, Krivokapić, Kentera, pokazali nesposobnim da vode Bezbjednosni sektor. Sada smo suočeni sa optužbama da je neko iz vlade švercovao drogu, cigarete, bio član klanova akad pogledate zapisnike i ocjene vidite da je Odbor za bezbjednost bio najbolji odbor Skupštine a ja sam od početka bio targetiran da ću da ugrozim teritorijalni integritet države, a najviše su ga ugrožavali oni koji su glasali za nezavisnost i krili se iz crnogorske zastave.

Je li Vam u ovom momentu bliži Istok ili Zapad ?

Meni je u ovom trenutku najbliža Crna Gora, Crna Gora u EU  i da ima dobru saradnju sa istokom i zapadom, a što se tiče istoka to je pitanje za Đukanovića i Roćena jer da nije bilo njih ne bi bilo nezavisne Crne Gore, da nije bilo Putina, Lavrova i Šojgua ne bi bilo nezavisne Crne Gore. Moj prioritet je Crna Gora u Evropskoj uniji.